Европска комесарка за проширење Марта Кос представила је данас у Европском парламенту пакет о проширењу за 2026. годину уз оцену да он представља велики корак напред и да има три новине – индикативну мапу пута за најнапредније земље, постепену интеграцију и повезану природу европске безбедности.
Она је на седници Одбора за спољне послове ЕП у Бриселу, говорећи о земљама кандидатима посебно, рекла да Србија након недавно одржаних избора има шансу за нови почетак и изразила наду да ће нова влада Србије, када буде изабрана, имати прилику да окрене страницу на европском путу, да ојача демократске институције и основна права и предузме неопходне кораке за напредовање на путу придруживања Србије Европској унији.Према њеним речима Србија је назадовала у погледу основних права, посебно у слободи изражавања и академске слободе и у јавној управи, али и нагласила да је Србија међу кандидатима које имају највећу усклађеност са ЕУ и да је кључна и добро припремљена за јединствено тржиште и конкурентност.
Када се ради о Црној Гори, истакла је да је она највише напредовала, да је у завршном кругу приступања ЕУ и да први пут од закључења приступних преговора са Хрватском 2011. године, Европска унија може успешно да заврши приступне преговоре са земљом кандидатом.
За Албанију је рекла да је темпо којим та земља остварује реформе у ЕУ знак њене посвећености приступању ЕУ и додала да је постигнут напредак у реализацији кључних реформи, захваљујући чему је затворила четири поглавља и ради на испуњавању завршних мерила у наредним поглављима.
Говорећи о Украјини и Молдавији, рекла је да су те земље показале изузетну отпорност и посвећеност свом путу ка ЕУ, да су обе земље спремне да отворе све преговарачке кластере и да се нада да ће Европски савет ускоро постићи консензус о преосталим кластерима 4 и 5.
„Народ Молдавије је увек изнова правио јасан избор о европској будућности. Влада је кренула да испуни овај мандат са задивљујућом одлучношћу и значајно је напредовала на путу придруживања Молдавије, упркос сталним хибридним претњама, покушајима да се дестабилизује земља и регионалним шоковима који утичу на привреду земље и енергетски сектор. Ниједна земља као Украјина не испоручује напредак – док бомбе падају на вас, ви настављате да напредујете ка чланству у ЕУ под најтежим околностима“, рекла је Кос.
Кос је рекла да је пакет проширења много више од збирке извештаја земаља, процене реформи, мерила и напретка и да је јасно да се у њему ради о будућности Европске уније, односно о томе да ли ЕУ има храброст да заврши европски пројекат, да приближи наш континент и да учини Европу јачом у свету који постаје све неизвеснији.
Чланове Одбора највише су занимали реформски процеси у Украјини, колико мисли да земље кандидати могу да напредују у спровођењу реформи, али и Србија.
Кос је одговорила да се у понедељак у Бриселу састала са представницима Студентске листе са којима је разговарала о многим питањима, као и да су јој рекли да је примарна улога коју сада виде за Србију да поново постане демократска земља.
Она је рекла да је оно што они желе исто што ЕУ тражи од Србије – антикорупција, слободни и независни медији, слободно и независно правосуђе, добросуседски односи и стратешко усклађивање са Европском унијом.
„Спремни смо да помогнемо новој влади да заиста уради све неопходне реформе у области владавине права. Следећи важан део, и овде би ми такође била потребна ваша помоћ, јесте изградња поверења. Морамо да вратимо поверење које не постоји или је на веома ниском нивоу између Србије и држава чланица. А у исто време, наш задатак је, посебно мој, да градимо поверење Европске уније према грађанима Србије. А када се то деси, ми ћемо такође моћи да кренемо у процес приступања“, закључила је она.
Извор: РТВ/Танјуг