Дијалог о нормализацији односа између Косова и Србије, уз посредовање Европске уније, упркос значајном утицају унутрашњих политичких дешавања, настављен је током извештајног периода редовним састанцима на нивоу главних преговарача и на техничком нивоу, у билатералном и трилатералном формату, наводи се у овогодишњем извештају Европске комисије о Косову. У документу се додаје да је остварен одређени напредак, али спровођење преосталих обавеза из дијалога је ограничено и додатно отежано једностраним потезима и реториком која не доприноси нормализацији.
„Осим питања несталих лица, ниједна страна није остварила приметан напредак у спровођењу Охридског споразума из 2023. године. Обе стране треба да покажу већу посвећеност својим обавезама, да се уздрже од једностраних потеза и реторике која штети нормализацији односа и да се конструктивно ангажују у решавању отворених питања“, наведено је у овогодишњем извештају.
Подсећа се да је Косово у априлу 2026. године именовало амбасадора Агрона Бајрамија за главног преговарача, који је на тој функцији заменио бившег заменика премијера Бесника Бисљимија.
„Висока представница ЕУ и потпредседница Европске комисије Каја Калас и даље је спремна да одржи састанак на високом нивоу у оквиру дијалога чим се за то стекну услови“, додаје се у Извештају.
У тексту се додаје да се од Косова и Србије очекује да спроведу све своје обавезе које произлазе из Споразума о путу ка нормализацији односа и његовог анекса за спровођење – Охридски споразум из 2023. године, као и све раније споразуме из дијалога, у складу са званичним поновним опредељењем из септембра и октобра 2024. године, без одлагања и предуслова.
„То укључује и аранжмане за самоуправљање српске заједнице на Косову. Од Косова се очекује да започне процес који води ка њиховом успостављању, док се од Србије очекује да паралелно покрене признавање косовских докумената, симбола и институција. Ниједна страна није остварила довољан напредак“, поручује Европска комисија.
Охридски споразум из 2023. године важећи је и правно обавезујући за обе стране, а никакве формалности, укључујући оне које се односе на његово усвајање или „формализацију“, не би требало да ометају његово спровођење.
„Нормализација и спровођење обавеза из дијалога остају кључни услови на европском путу обе стране, а у одсуству напретка обе ризикују да изгубе важне прилике“, упозорава Европска комисија.
Безбедносна ситуација
Током извештајног периода, ситуација на северу Косова остала је мирна, али крхка. Повећан је број поступака и изјава које не доприносе нормализацији односа. Европска комисија упозорава да је Косово више пута предузимало мере супротне обавезама из дијалога или оне које подривају процес нормализације.
„То укључује полицијске и административне поступке усмерене против структура и служби које подржава Србија, хапшења косовских Срба, као и одбијање повлачења оставки судија и тужилаца из српске заједнице, чиме је подривена њихова реинтеграција. Европска унија је 21. јула и 28. августа изразила дубоку забринутост, између осталог због изостанка координације и негативног утицаја на локалне заједнице и њихов приступ основним јавним и социјалним услугама“, наведено је у Извештају.
Комисија додаје да је Србија, са друге стране, више пута поступала супротно својим обавезама из Охридског споразума из 2023. године, укључујући лобирање против чланства Косова у међународним организацијама, посебно у Савету Европе и Интерполу.
„Ови поступци и поновљена запаљива реторика српских званичника настављају да подривају нормализацију односа. Србија није предузела ниједан значајан корак како би обезбедила одговорност за оружани напад на Косовску полицију који су 24. септембра 2023. године у Бањској извели наоружани нападачи косовски Срби“, додаје се у тексту.
Повлачење косовских Срба из институција Косова у новембру 2022. године, према оцени Комисије, представљало је кршење обавеза Србије из дијалога, у складу са Првим споразумом о принципима који регулишу нормализацију односа из априла 2013. године и довело до укидања кључних резултата Споразума о правосуђу из 2015. године.
„Од новембра 2022. године, ЕУ доследно позива Београд да подржи реинтеграцију косовских Срба у институције Косова, а Приштину да то омогући. Унија је зато поздравила учешће косовских Срба у свим изборним процесима на Косову током 2025. и 2026. године, укључујући ступање на дужност новоизабраних градоначелника из српске заједнице у четири северне општине у децембру 2025. године“, наведено је у документу.
У складу са позивом ЕУ да Србија направи први корак, судије, тужиоци и административно особље из српске заједнице повукли су 15. јула 2026. године оставке које су поднели три и по године раније.
„То је представљало важан први корак ка поништавању последица повлачења из институција 2022. године и отворило могућност за реинтеграцију српског правосудног особља. Накнадне одлуке Тужилачког савета Косова, Судског савета Косова и вршиоца дужности председника да прихвате повучене оставке спречиле су даљи напредак. Те одлуке нису у складу са циљевима и обавезама Косова из Споразума о правосуђу из 2015. године“, констатује се у Извештају.
Косово није омогућило реинтеграцију српског правосудног особља. Накнадни конкурс за запошљавање, са квотом за тужиоце из српске заједнице, није био успешан.
Заједница српских општина
Када је реч о Заједници српских општина, Европска комисија је оценила да није остварен напредак у правцу њеног успостављања, како је предвиђено Бриселским споразумом из 2013. године и Споразумом о општим принципима и главним елементима из августа 2015. године.
Од Косова се очекује да покрене овај процес, у складу са обавезама из дијалога, укључујући и оне из Охридског споразума из 2023. године. Од обе стране очекује се конструктивно ангажовање без даљег одлагања.
„Статус структура и служби које подржава Србија на Косову потребно је решити у потпуности у складу са споразумима из дијалога и косовским законима, а не кроз некоординисане мере. ЕУ инсистира на структурисаним консултацијама са представницима српске заједнице на Косову како би се обезбедило њихово суштинско учешће“, пише у Извештају.
Према наводима, процес би требало да се одвија у блиској сарадњи са специјалним представником ЕУ за дијалог.
Мост на Ибру
„Радови на Мосту на Ибру у Митровици, укључујући додатне процене и консултације, завршени су. Став ЕУ остаје да мост треба да буде отворен“, наводи се у документу.
Иако су технички услови испуњени, потребно је унапредити ефикасну координацију и суштинске консултације између надлежних општина и институција на централном нивоу како би мост служио свим заједницама.
„Спровођење енергетских споразума из 2013. и 2015. године, као и Енергетске мапе пута из 2022. године је настављено. Српски оператор преносног система ЕМС још није утврдио нето преносне капацитете на интерконекцији са Косовом, чиме је онемогућена расподела прекограничних капацитета учесницима на тржишту. То негативно утиче на сигурност снабдевања и конкуренцију и повећава цене увоза електричне енергије“, наводи Европска комисија.
Србија треба да реши овај дугогодишњи проблем, укључујући испуњавање обавеза из Уговора о Енергетској заједници.
Када је реч о спровођењу неколико техничких споразума из дијалога из периода 2011–2012. године обе стране треба да наставе спровођење аранжмана о регионалном представљању и сарадњи, који омогућавају учешће Косова на регионалним форумима.
„Ниједна страна не би требало да блокира регионалне форуме због билатералних спорова. Спровођење споразума о катастру и признавању универзитетских диплома и даље је на чекању због Србије“, наводи се у извештају у којем се додаје и да Србија још није решила питање премештених административних царинских структура које послују на територији Србије под косовским називима.
Привремени заједнички прелази између Косова и Србије и даље су у функцији, али њихово спровођење није у потпуности завршено. Од шест сталних заједничких прелаза успостављена су само два – Мердаре и Мутиводе. Комисија позива Србију да затвори илегалне путеве и обилазнице и омогући наставак заједничких састанака о интегрисаном управљању прелазима, уз посредовање ЕУ, на свим нивоима – локалном, регионалном и централном.
Остварен је ограничен напредак у отклањању недостатака у одржавању привремених прелаза на територији Србије, али и даље постоје значајни проблеми, укључујући питања здравља и безбедности.
Косово треба да обезбеди слободан проток робе преко свих одређених заједничких прелаза, у складу са својим обавезама из дијалога.
„ЕУ поздравља укупно задовољавајуће спровођење споразума од 14. марта 2026. године о примени Закона о странцима, као и могућности које су отворене за упис чињеница о грађанском статусу у косовски систем на основу докумената издатих у Србији. Косово се охрабрује да пронађе дугорочно решење које ће обезбедити ефикасан поступак регистрације за све који живе, раде или студирају на Косову, како би могли да добију неопходну документацију“, додаје се.
Комисија наводи да није било напретка у решавању преосталих питања у оквиру споразума о телекомуникацијама, због чега позива обе стране да у потпуности да поштују споразуме, реше међусобне сметње у коришћењу фреквенција између српских и косовских мобилних оператера и обезбеде одговарајући квалитет поштанских услуга за све заједнице.
Европска комисија констатује да је остварен је ограничен напредак после одлуке Владе Србије да предузме кораке ка поновном успостављању сарадње у области узајамне правне помоћи, после дужег прекида који је изазвао Београд. Српски судови поново су почели да користе канале за узајамну правну помоћ у веома ограниченом броју случајева.
Посете званичника
Обе стране наставиле су да не испуњавају у потпуности аранжмане о званичним посетама, при чему су најављене посете одбијане са обе стране.
ЕУ поздравља чињеницу да су две посете патријарха Српске православне цркве Косову, укључујући посету током православног Ускрса, као и посета вршиоца дужности министра културе и туризма Косова Прешеву, Медвеђи и Бујановцу, протекле без инцидената.
„Косово и Србија треба да омогуће посете својих главних преговарача, других владиних званичника и верских представника када су оне најављене и организоване у складу са важећим аранжманима.То није био случај са већином најављених посета. Од званичних посетилаца очекује се да се уздрже од изјава и понашања који продубљују поделе“, наведено је у извештају.
ЕУ поздравља први састанак Заједничке комисије за нестала лица, одржан у јануару 2026. године, са циљем унапређења спровођења Политичке декларације о несталим лицима, усвојене у мају 2023. године, након чега је у априлу одржан технички састанак о приступу архивама. То представља напредак у оперативном спровођењу Декларације из 2023. године, иако је потребна даља сарадња. Од обе стране се очекује да се уздрже од политизације овог хуманитарног питања и унапреде међусобну сарадњу.
Измене Закона о специјализованим већима
Скупштина је 6. октобра 2026. године усвојила измене Закона о Специјализованим вец́има Косова и Специјализованом тужилаштву. Председник је 22. октобра вратио пропис у Скупштину Косова на поновно разматрање.
„Предложене измене изазивају озбиљну забринутост у погледу међународних обавеза Косова и поштовања основних начела владавине права, а посебно у погледу независности правосуђа, заштите жртава и сведока, континуитета процесних права и делотворне одговорности за ратне злочине“, указује Комисија.
Измене покрећу и питања у вези са њиховом уставношћу.
„Изазови у обезбеђивању делотворне примене измена Закона о Тужилачком савету Косова указују на ограничену свест о одговорности и посвећеност реформама, као и на наставак утицаја одређених интересних група. Посебну забринутост изазивају налози за хапшење издати са ретроактивним дејством, као и примена релевантних процедура и заштитних механизама“, додаје се.
Када је реч о управљању, техничка влада на Косову је деловала са ограниченим овлашћењима током паузе у раду Скупштине. Пуна овлашћења је поново преузела накратко у фебруару 2026. године, а затим поново након периода обухвац́еног извештајем, у септембру 2026. године.
„Изазови у односима између централних институција и општина и даље постоје. Координација је и даље реактивна, при чему се општине суочавају са кашњењима и недостатком капацитета. Упркос деескалацији и напретку оствареном кроз мирне и инклузивне локалне изборе, као и избор градоначелника из редова косовских Срба у општинама на северу, те општине су и даље ограничене у обављању својих надлежности“.
Основна права
Правни и институционални оквир за промовисање, заштиту и спровођење људских права углавном је успостављен, али је потребно његово ефикасније спровођење. Тренутни напори на усклађивању законодавства са међународним стандардима људских права, укључујући оне садржане у Конвенцији Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом, за похвалу су, али захтевају вец́и замах, наведено је у Извештају.
Скупштина такође треба да, након успостављања институција после избора 2026. године, хитно покрене транспарентан поступак за избор омбудсмана и његових заменика.
„Недавне операције спровођења закона на северу Косова, укључујући рушење приватне имовине без адекватног правног поступка, указују на недостатке у ефикасној заштити имовинских права. Спроводе се мере које су неповратне, док судски спорови још трају,
што изазива забринутост у погледу приступа делотворном правном леку“, упозорава Комисија.
Извор: Косово онлајн