Формирање нове Владе Србије и будући однос према Косову биће међу кључним изазовима нових институција. Политиколог са Факултета политичких наука у Београду Стефан Сурлић очекује формирање Владе до краја године или почетком јануара и резултате већ у првих сто дана рада. Сурлић као приоритете издваја очување образовања и здравства на Kосову, контролу буџетских издвајања и наставак дијалога без признања независности.
Политиколог са Факултета политичких наука у Београду Стефан Сурлић очекује да би нова Влада Србије могла да буде формирана до краја године или почетком јануара, уколико не буде опструкција у конституисању Народне скупштине. Коначни рокови зависе од проглашења изборних резултата, доделе мандата и конституисања парламента.
„Када се конституише Скупштина, имамо рок од 90 дана за формирање Владе. Ако сада почетком новембра или средином месеца буде конституисана Народна скупштина, крајњи рок за формирање Владе био би негде у марту, али мислим да се неће чекати толико дуго“, наводи Сурлић.
Саговорник сматра да би већ почетком наредне године Србија могла да добије комплетиран нови институционални састав, укључујући Владу и изабраног председника. Истиче да ће нове институције имати одговорност да испитају претходне поступке власти и верује да ће показати резултате већ у првих сто дана рада.
„Важно је да се поврати поверење у институције, да се обрачунају са криминалом и корупцијом. Преурањено је сада захтевати политичку одговорност од представника Студентске листе, јер још увек немају никакву формалну функцију“, истиче Сурлић.
Без признања независности Косова, уз наставак дијалога
Говорећи о Косову, Сурлић указује да међународни притисци у вези са нормализацијом односа неће престати, али да представници Студентске листе одбацују могућност признања независности. Као један од приоритета будуће владе издваја бригу о српској заједници и преиспитивање начина на који се троше буџетска средства намењена Србима на Косову.
„Нема говора ни о каквом признању независности Косова и Метохије. Постоји оправдана сумња да су од 2000. године наовамо све владе злоупотребљавале буџетска средства која су ишла према Србима на Косову, у односу на оно што су они стварно добијали“, наглашава Сурлић.
Наставак дијалога Београда и Приштине види као могућ, али не по сваку цену, посебно имајући у виду поступке премијера у Приштина Аљбина Куртија према српској заједници. Сматра да тренутне околности отежавају политичке разговоре и постизање договора.
„Мислим да ће дијалог бити настављен, али не по сваку цену. Курти наставља са политиком константног хапшења Срба под неким волшебним оптужницама, тако да ће бити веома тешко политички ући у било какав дијалог када Београд и нова влада немају саговорника у Приштини“, оцењује Сурлић.
Образовање и здравство као приоритети за Србе на Косову
Као кључне области заштите права српске заједнице, Сурлић издваја очување образовања и здравства, али и обезбеђивање економске и политичке сигурности. Тврди да нова влада има могућност да утиче на прилике на терену и кроз институције које су остале у систему Србије.
„Мислим да је кључно да се сачувају образовање и здравство и да Срби на КиМ имају осећај сигурности у погледу стварних примања. Наравно, важно је и да имају легитимне политичке представнике“, поручује Сурлић.
Према његовој оцени, нова власт може да мења досадашњу политику и делује преко других функција и институција Србије које су присутне на Косову.
„У овом тренутку Студентска листа је рекла да не жели никакву комуникацију са Српском листом, али ту постоје многе друге функције и остаци Републике Србије где нова влада има могућности утицаја и промене политике на терену“, закључује Сурлић.
Извор: РТС