Свети краљ Милутин вратио се у свој град. После осам година, његове одежде, које су годину дана почивале на телу светитеља у Софији, коначно су стигле у Ново Брдо – град који је овај велики српски владар установио давне 1285. године.
За становнике Косовског Поморавља ово није био само долазак једне светиње, већ догађај од посебног духовног и историјског значаја о чему је у својој беседи истакао протојереј и парох новобрдски, Стево Митрић.
РТВ Пулс
“1285. године овај град је устројио и установио краљ Милутин. Одатле, Ново Брдо је познато по целом свету као светски трговински центар у XIV веку. Из ових брда је вађена руда и уграђена је у најлепше храмове широм српских земаља, али у данашњој Грчкој, Бугарској и Јерусалиму постоје цркве које је саградио краљ Милутин.
Једном када је један владар из Африке хтео да види Христа, послао је сликара да га наслика. Христос је узео ту хаљину, обрисао лице које је било знојаво и послао му и то се зове Нерукотворени лик. И тако је он био са њима и читава та породица се крстила и то племе.
Тако и данас ево, краљ Милутин је својом вољом у Бугарској и штити велики град Софију, благосиља га, као што је благосиљао наш народ свих 40 година његове владавине.
И ми смо се, после осам година жеље да учинимо ово дело заједно са свима вама, удостојили да његове одежде, које су годину дана стајале на његовом телу, коначно дођу у Ново Брдо, његов град. Зато слободно можемо рећи да се краљ вратио у свој град, да га благослови и да му дарује милост.
Краљ Милутин, као што смо чули данашње свето јеванђеље које говори о Лазару и богаташу где богаташ прима благослов овога света и није успео да се спаси, за разлику од њега краљ Милутин није био обичан богаташ. Он је био најбогатији владар у то време. На западу га често прозивају као безобразног владара српског. Његов приход је био 14 тона сребра и четири тоне злата годишње.
Кажу, данашњих десет најразвијених држава немају буџет какав је имао краљ Милутин. Али, краљ није био као онај богаташ који је бринуо само за себе, него за сваког испред своје куће, сваког сиромаха, штитио је сваког који је угрожен, благословио, на сваког руку своју положио и био познат по милости својој.
Он је дао обећање Господу да ће колико год буде владао светом српском земљом толико цркава саградити. Тако је и било, за 40 година владавине подигао је 40 храмова широм тада познатог света. У то време, цркве су се зидале по седам И чак по десет година, али зидане су тако да би биле јаке као што је и сам народ.
Нека би краљ Милутин на све нас утицао да се трудом својим радимо, да не зна наша десница шта нам ради левица, да некад позајмимо и онима који не могу да нам врате новац, јер ко даје убогима, невољнима и цркви својој, Богу позајмљује.
Владика Теодосије је озбиљно схватио благослов нашег потоњег патријарха који је рекао да овај храм треба да средимо онако како би то урадио краљ Милутин, да га учинимо да тако благољепије буде, да застане дах сваком ко у њега уђе”, поручио је парох новобрдски.
Након Свете архијерејске литургије, уследио је свечани опход три пута око цркве Успења Пресвете Богородице у Бостану. У молитвеној и свечаној атмосфери, одежде Светог краља Милутина унете су у храм, где ће трајно остати као светиња, сведочанство вековног трајања вере и нераскидиве везе овог краја са његовом историјом.
Извор: РТВ Пулс