У времену у којем дигитални садржаји, друштвене мреже и мобилни телефони све више испуњавају слободно време, књига и даље проналази пут до читалаца. Иако се читалачке навике мењају, интересовање за књижевност не јењава, а у Народној библиотеци „Свети Сава“ у Лепосавићу настоје да књигу приближе свим генерацијама, посебно најмлађима, и да обезбеде што већу доступност упркос свим изазовима.
У овој библиотеци, заједно са огранцима у Лешку и Сочаници, тренутно је активно 278 корисника.
Укупан фонд библиотечке грађе је 60.000 књига. Међу најтраженијим је школска лектира, док старији читаоци најчешће бирају савремену књижевност, бестселере, крими романе, али и историјске и породичне приче.
Библиотекарка Тања Нићифоровић наводи да се интересовања разликују у зависности од узраста.
„Деца најчешће траже школску лектиру, а међу насловима бих издвојила ‘Леси се враћа кући’, ‘Дечаке Павлове улице’ и ‘Мамац’. Код одраслих читалаца заступљена је савремена књижевност, бестселери, крими романи, али и историјске и породичне приче. Међу тренутно најтраженијим ауторима су Нора Робертс и Ју Несбе“, каже Нићифоровић.
Дигитални садржаји и друштвене мреже представљају озбиљну конкуренцију књизи, посебно када је реч о младима, који су навикли на кратке и брзе садржаје. „Дигитални садржаји и друштвене мреже у великој мери заузимају слободно време младих. Они су навикли на брзе и кратке садржаје, док читање књиге захтева више времена, концентрације и пажње. Сматрам да је на нама да им на различите начине приближимо књиге које су у складу са њиховим интересовањима“, истиче Нићифоровић.
Важну улогу у развијању љубави према књизи имају породица и родитељи, који својим примером могу утицати на стварање читалачких навика још у најранијем детињству. „Веома је важно да дете одраста уз књигу. Када му се чита, када расте кроз приче и сликовнице, књига постаје природан део његовог одрастања. Сматрам да је и неколико минута заједничког читања дневно велики корак ка томе да дете заволи књигу и развије интересовање за писану реч“, истиче она.
Посебну пажњу у Народној библиотеци „Свети Сава“ посвећују најмлађим суграђанима. У оквиру Дечије недеље организују пријем предшколаца, упознавање са библиотеком и светом књига, као и доделу бесплатних чланарина. У сарадњи са вртићем и школама организују и различите активности којима настоје да подстакну интересовање деце за читање. „Тренутно смо посебно усмерени на дечије радионице које организујемо сваког месеца, са јасним циљем да деци на едукативан и занимљив начин приближимо свет књига“, каже Нићифоровић.
Када је реч о читалачким навикама у региону, тешко је правити поређења без конкретних статистичких података. Ипак, на њих, како наводи наша саговорница, утичу узраст, породично окружење, образовање, али и доступност књига.
Посебно је важно да становници мањих средина имају једнаке могућности да дођу до квалитетних књижевних садржаја као и читаоци у већим градовима. „Улагање у књижни фонд заправо је улагање у образовање, а самим тим и у културни развој читаве заједнице. Наша библиотека настоји да читаоцима обезбеди што већу доступност књига, упркос свим изазовима са којима се сусрећемо на Косову и Метохији“, наглашава Нићифоровић.
Народна библиотека „Свети Сава“ учествује и у културном животу општине Лепосавић, организујући промоције књига, књижевне вечери и друге програме.
Иако електронске књиге имају предности када је реч о доступности, наша саговорница сматра да оне не могу у потпуности заменити штампана издања. „Електронске књиге могу бити допуна, али не и замена за штампана издања. Многи читаоци воле да држе књигу у рукама, листају странице и имају је у својој кућној библиотеци. Надам се да ће оба формата пронаћи своје место, а на нама је да омогућимо читаоцима да читају без обзира на то који формат изаберу“, поручује Нићифоровић.
Њена порука родитељима и младима јесте да књигу не посматрају као обавезу, већ као прилику за учење, упознавање себе и света који нас окружује. Јер, књига шири видике, обогаћује знање и помаже нам да боље разумемо себе и друге, закључила је Нићифоровић.
Извор: Косово онлајн