„Вика, лажи и туча не могу да буду извор права у Пољској и неће бити“, изјавио је Туск у обраћању нацији, осуђујући напад на чланове Уставног суда које сматра легално изабраним. Поручио је да се мир не може очувати попуштањем пред безакоњем и насиљем, упозоравајући да демократска држава мора да буде способна да спроводи закон.
Иза оштрих Тускових речи стоји спор који траје годинама, али је сада прерастао у отворени сукоб на улицама и унутар најважнијих државних институција. У средишту кризе је питање ко има право да управља Уставним судом и чије су судијске одлуке легитимне.
Судија Ана Корвин-Пјотровска објавила је суспензију председника суда Богдана Швјенчковског и његовог заменика Бартоломеја Соханског, преузимајући привремено управљање институцијом. Тај потез изазвао је жестоко противљење председника Карола Навроцког и опозиције, који тврде да је реч о незаконитом преузимању Уставног суда.
Навроцки је због кризе прекинуо званичну посету Сенегалу и вратио се у Варшаву. Ушао је у зграду суда у пратњи сарадника, а снимци његовог проласка кроз групу судија и обезбеђења показали су да је политички спор прерастао и у физички обрачун. Председник је потом оптужио Тускову владу за насилно преузимање једне од кључних државних институција.
Суштина спора води до сукоба око судијских именовања. Тускова коалиција покушава да промени систем који је успоставила претходна влада странке Право и правда (ПиС), док Навроцки, политички близак том табору, одбија да призна део судија које је изабрала садашња парламентарна већина. Уставни суд је због тога већ дуго практично паралисан, а сада је спор око његовог састава прерастао у борбу за контролу над институцијом. Председник је у суботу позвао представнике парламентарних странака на хитне консултације, позивајући се на претњу унутрашњој безбедности и потребу да се обнови уставни поредак. Позив су прихватили поједини опозициони и коалициони партнери, док су представници Тускове Грађанске коалиције и Нове левице одбили да учествују. Сам Туск није дошао на разговоре.
У таквој атмосфери Туск је отишао и корак даље, оптужујући поједине политичке и организационе структуре да желе да разоре демократију и владавину права, уз подршку проруских снага и, како је рекао, „армије руских ботова“ на интернету. Те оптужбе додатно уносе међународну димензију у већ дубоко поларизовани унутрашњи сукоб.
Тако се Пољска, земља која је последњих година међу најгласнијим европским заговорницима чврстог одговора Русији и јачања источног крила НАТО-а, суочава са кризом у којој је унутрашњи политички обрачун постао једна од главних тема. То није грађански рат у дословном смислу, али јесте озбиљна институционална конфронтација у којој две стране оспоравају легитимитет потеза оне друге, а спор се са судница преселио на улице.
Извор: Политика