Од првих дечјих успомена на лекара који јој је поставио дијагнозу, преко студија медицине у Северној Митровици до избора за једну од 100 најбољих дипломаца медицинских факултета у Србији, пут др Елме Селими обележили су истрајност, вера у себе и жеља за знањем. Данас, као доктор медицине и докторант медицинских наука, своју професионалну будућност види у дечјој неурологији, а младима поручује да не одустају од својих циљева и да пажљиво бирају људе којима се окружују.
Љубав према медицини код Елме Селими није настала у учионици нити током првих сусрета са стручном литературом. Њени почеци сежу у детињство, када је, као девојчица која је често била болесна, упознала лекара чији је поступак оставио снажан утисак на њу. Тада је, на малом папиру, записала жељу која ће годинама касније постати њен животни позив.
„Медицина ме је одувек привлачила, зато што ме је инспирисала. Ситуација која ме је навела да баш изаберем медицину јесте то што сам као мала била болешљива. Тада ми је професор Ивановски, баш овде у Београду, поставио дијагнозу, дословно у ходнику. То је некако био тренутак када сам на једном папирићу записала: ‘Е, ја ћу једног дана да будем као и он’“, присећа се Селими у разговору за Косово онлајн.
Основну школу завршила је у родном граду Тутину, а средњу медицинску школу у Новом Пазару. На оба нивоа образовања проглашена је ђаком генерације. Пут је потом наставила на Медицинском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, где је студије медицине завршила са просечном оценом 9,97, а 2022. године проглашена је студентом генерације.
Одлука да студира управо у Митровици била је, како каже, повезана и са средином из које долази и са жељом да стекне квалитетно медицинско образовање.
„Што се тиче уписа факултета у Косовској Митровици, пре свега, рођена сам у Тутину, а средњу медицинску школу завршила сам у Новом Пазару. Та близина, сам менталитет и територијална повезаност били су иницијатива због које сам се одлучила за тај факултет. А зашто баш Косовска Митровица? Зато што сам знала да је тамо квалитетна настава, да предају еминентни стручњаци и професори и да могу да добијем знање које заслужујем“, објашњава она.
Студирање у Митровици, ипак, није увек било једноставно. Околности су понекад биле непредвидиве, али је Елма, како истиче, од почетка знала шта јој је приоритет. Није дозволила да неизвесност потисне оно због чега је дошла на факултет.
„Некада ситуација није увек била захвална, али то зависи од тога како је посматрате. Ако имате добре људе који ће вам објаснити како ствари функционишу, онда можете да будете опуштени у том смислу. Што се саме ситуације тиче, она је увек непредвидива, али оно што је мене занимало било је знање. Јер, као што сам већ рекла, знање ми је било приоритет и то сам и добила“, каже Селими.
Иза високог просека и признања за најбољу студенткињу не стоје само године учења већ и јасно постављени циљеви, дисциплина и подршка људи који су веровали у њу.
„Мислим да је веома важно да се схвати да је живот превише битан да би био ситан и да човек треба да има дугорочне циљеве, јер ће га у супротном савладати краткорочне фрустрације. Од првог дана уписа факултета желела сам да имам јак просек. Прва десетка коју сам добила била је из генетике, предмета из којег је било тешко добити десетку, и то је диктирало тај темпо. Оно што могу да кажем јесте да потичем из радничке породице. Први сам лекар у породици, али без подршке пријатеља на тако дугорочном путу то не би било могуће. У Косовској Митровици упознала сам изузетног пријатеља, који је сада већ лекар, Ђорђа Илића, и ми смо некако заједно корачали тим путем медицине“, наводи она.
За Елму успех зато није само индивидуално достигнуће. Иза њега су године рада, али и људи који су били спремни да пруже подршку онда када је било најпотребније. Уверена је да су вера у себе и избор правог окружења важни колико и способности које човек поседује.
Говорећи о средини из које потиче, истиче да су јој порекло и менталитет помогли да развије борбеност и истрајност, особине које су јој биле важне током студија и на путу ка професионалном остварењу.
„Није важно само окружење, важан је и менталитет који се ту ствара. Пореклом сам Горанка, па су и моји борбени, са Шар-планине. Тако да сам понела једну борбеност и истрајност коју заправо доносе средине као што су Тутин и Нови Пазар. Када имате младу особу, некада ће нека још млађа генерација видети мене и пожелети да буде на овом путу, да буде храбра. Али оно што могу да кажем јесте да је, ако немате веру у себе и праве људе око себе, тешко постићи овако велики успех. Постоје они који су прикривени пријатељи, односно прикривени непријатељи, који су доста опаснији јер вам говоре да некада треба да одустанете. Е, они су најопаснији. Увек морате да имате људе који ће вас бодрити, јер не можемо да стигнемо сами, апсолутно сами. Ми смо друштвена бића и подршка је веома важна“, поручује.
Пре него што је уписала медицину, Елма је добровољно одслужила војни рок у Војсци Србије. То искуство представља важан део њеног животног пута, јер је, како каже, управо током војне службе стекла дисциплину за коју верује да јој је касније помогла и током студија.
„Тада сам желела да упишем Медицински факултет у Београду, веровали или не, али нисам била дисциплинована и недостајала ми је та компонента дисциплине. Оно што сам стекла у војсци, а што заиста сматрам да онај ко није добровољно служио војни рок никада неће стећи на тај начин, јесте челична дисциплина коју сам имала ја. Тако да сам, када сам отишла у Косовску Митровицу, заиста била спремна и као студент и као војник“, рекла је Селими.
После завршених студија наставила је академско усавршавање на докторским студијама медицинских наука. Њено интересовање усмерено је ка неурологији, менталном здрављу и развоју детета, а професионално опредељење посебно је везала за дечју неурологију.
Досадашње клиничко искуство стицала је у Клиничко-болничком центру Косовска Митровица, а током образовања бавила се и научним радом. Ауторка је истраживања о преваленцији и здравственој заштити особа са примарним главобољама у северном делу Косовске Митровице, као и рада о депресији, анксиозности и стресу у студентској популацији.
Њени професионални планови добили су нову димензију избором у програм Министарства здравља Републике Србије „100 најбољих дипломаца медицинских факултета“. У оквиру програма определила се за специјализацију из дечје неурологије и радно место на Институту за рани развој детета и инклузију у Београду.
За младу докторку ово признање није само потврда досадашњег рада већ и прилика да настави стручно усавршавање у земљи у којој је стекла образовање. Одлуку да остане у Србији повезује са поверењем у програм и идеју да се младим лекарима који су показали знање, рад и посвећеност омогући да овде граде своју професионалну будућност.
„Веровала сам програму и зато сам изузетно захвална Министарству здравља, заједно са министром који је имао визију да људи који су вредни, радни, способни и истрајни, што се заправо види и према нашем просеку, остану у својој земљи. Мислим да Србија заслужује да ми останемо овде“, истиче Селими.
Поводом пријема најбољих дипломаца имала је част да се обрати у име своје генерације, а у том обраћању нагласила је значај препознавања знања и посвећености младих лекара, као и могућности да своје професионалне амбиције остварују у земљи у којој су се школовали.
Извор: Косово онлајн
