Једанаест чланица Европске уније (ЕУ) затражило је да се размотри могућност преласка са једногласног одлучивања на гласање квалификованом већином у спољној политици ЕУ, уз оцену да право вета појединачних држава све чешће блокира заједничко деловање Уније, јавља Јуроњуз.
Аустрија, Данска, Белгија, Финска, Француска, Немачка, Луксембург, Холандија, Румунија, Шпанија и Шведска упутиле су писмо високој представници ЕУ за спољну политику и безбедност Каји Калас, у којем наводе да принцип консензуса треба да доприноси заједничком деловању, а не да га спречава.
„Култура консензуса важан је извор легитимитета Уније. Зато ћемо наставити да тежимо консензусу кад год је то могуће“, наводи се у писму, уз упозорење да ЕУ мора да обезбеди да консензус „подстиче заједничко деловање, уместо да га спречава“.
Земље потписнице оцењују да се међународно окружење значајно променило због стратешког надметања, све веће нестабилности и покушаја подривања међународног поретка заснованог на правилима, због чега ЕУ мора бити способна да брзо и ефикасно мобилише своју политичку, економску и дипломатску снагу.
Земље потписнице предложиле су пет принципа за унапређење заједничке спољне политике: поштовање принципа „искрене сарадње и међусобне солидарности“, веће коришћење конструктивног уздржавања уместо вета, избегавање повезивања одлука из спољне политике са питањима која са њима нису суштински повезана, разматрање могућности преласка на квалификовану већину у оквиру постојећих уговора ЕУ и обавезивање држава које желе да блокирају такву промену да наведу „образложене виталне разлоге“.
„Правни оквир за свих пет принципа већ постоји. На нама је само да их применимо и тако унапредимо нашу спољну политику“, наводи се у писму.
Једна од могућности је активирање такозване „пасареле“ из члана 31 Уговора о Европској унији, која би омогућила прелазак са једногласног одлучивања на квалификовану већину.
Заговорници сматрају да би такав систем убрзао доношење одлука и спречио непотребне блокаде, док противници упозоравају да би могао да ослаби демократски легитимитет одлучивања.
Мање чланице ЕУ право вета виде као важан инструмент за заштиту својих ставова и интереса у односу на веће државе.
Прелазак са једногласности на квалификовану већину представља посебно сложен процес, јер би и одлука о активирању „пасареле“ захтевала једногласну сагласност чланица, што би противницима промене омогућило да је блокирају, појашњава бриселска телевизија.
Према важећим правилима ЕУ, одлуке у области спољне политике углавном се доносе једногласно, што значи да једна чланица може блокирати одлуку осталих 26 држава.
Извор: Танјуг