У Србији данас почиње пуна примена Закона о трговачким праксама који ће боље заштитити добављаче и произвођаче и уредити односе на тржишту, а и 35 великих трговинских ланаца, са више од 3.900 објеката, имају обавезу да на основу Закона о заштити потрошача објаве дигиталне ценовнике и на дневном нивоу их ажурирају ако мењају цене производа.
Ценовнике ће морати да објављују трговци на мало који обављају трговину и то за 25 категорија производа и робе.
То су: млеко, млечни и мешовити производи, јаја; безалкохолна пића, кафа, чај; свеже воће и поврће; прерада воћа и поврћа; хлеб и пецива; махунарке; смрзнути производи; свеже и прерађено месо; свежа и прерађена риба; слани кондитори; слатки кондитори и цереалије; шећер и мед; брашно; тестенине; уља и масти; сирће; пиринач; со и зачини; кућна хемија; папирна и кухињска галантерија; лична хигијена и козметика; храна за бебе; пелене; алкохолна пића и храна за кућне љубимце.
Трговци, који су у последњој пословној години остварили приход од продаје већи од 3.000.000.000 динара, објављују на својој интернет страници ценовник, посебно за сваки продајни објекат, у дигиталном облику, погодном за аутоматску обраду, осим трговаца у трговини на продајном месту у преносивим продајним објектима у складу са законом којим се уређује трговина.
Трговински ланци који су обавезни да објаве дигиталне ценовнике и ажурирају их на дневном нивоу ако мењају цене су: Делез, Лидл Србије, Меркатор-С, Универекспорт, Аман, Дис, Гомекс, Веропулос, Кеш&Кери плус, Трнава промет, ББ Траде, Qваттро цомпанy, Рос продукт, Домаћа трговина, Еуропром, Подунавље, Леон Цондиторс, Сента-промет, Медиус, Текијанка, Металац-Пролетер, Фортуна маркет, Шумадија маркет, Вум, Прима нова, Белторг, Микромаркет, Луки комерц, Чутура плус, Рич, ВП Дима, ЗАМ, Трлић, Морава и ДМ.
Скупштина Србије је 23. априла усвојила Закон о трговачким праксама за одређене врсте производа.
Закон о трговачким праксама регулише област унутрашње трговине, третман и препознаје непоштене трговачке праксе, а уведен је инструмент Сарадника у поступку односно Узбуњивача. То је механизам који омогућава да, уколико постоје озбиљна сазнања да се у конкретном примеру ради о непоштеној трговичкој пракси, Узбуњивач може да алармира.
Закон о трговачким праксама доноси се први пут у Републици Србији и његов значај огледа се у спречавању непоштених трговачких пракси и успостављању фер, транспарентних и поштенијих односа између свих актера на тржишту – трговаца, произвођача и прерађивача и примарних пољопривредних произвођача.
Закон је израђен у великој мери по узору на решења која се већ примењују у Европској унији, али са значајним проширењем обухвата производа и решењима која нису присутна у другим европским законодавствима.
Највећи број закона у ЕУ је обухватио непоштене трговачке праксе само за пољопривредне и прехрамбене производе, док је у нашем закону много шири обухват производа који потпадају под овај закон, чиме се помаже и већем броју снабдевача да побољшају своју позицију у односу на трговце.
Закон обухвата, поред пољопривредних и прехрамбених производа и производе од посебног значаја за снабдевање тржишта у које спадају кућна хемија, производи за личну хигијену, козметика и друго, као и производи од посебног значаја за пољопривредну производњу – средства за исхрану и заштиту биља и оплемењивачи земљишта.
Законом се уводе јасна правила и прецизне дефиниције недозвољених трговачких пракси које се сматрају непоштеним и зато се налазе на Црној листи, као и оних које су условно дозвољене и које се налазе на Сивој листи.
Извор: Танјуг