Посланици Скупштине Србије наставиће сутра на ванредној седници расправу по амандманима на предлог ребаланса буџета за ову годину.Током данашње расправе посланици владајуће коалиције најавили су да ће у дану за гласање подржати Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету за 2026. годину, истичући да је он развојни и даје подршку свим категоријама становништва.
Посланици опозиције су критиковали предложени ребаланс оцењујући да средства са великих пројеката као што су Експо и изградња националног стадиона треба преусмерити на здравство и социјалну политику.
На предлог ребаланса буџета поднето је 166 амандмана, а Одбор за финансије их није прихватио.
На дневном реду ванредне седнице која је почела у понедељак је укупно 59 тачака, међу којима и више закона из области финансија, као и Закон о ублажавању последица енергетске кризе и раста трошкова живота појединим категоријама становништва кроз једнократну финансијску подршку и једнократну новчану накнаду.
Пред посланицима су и Предлог закона о Правосудној академији, предлог измена Закона о спречавању корупције и предлог измена Закона о упису непокретности.
На дневном реду су и предлог за измену Закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и издавања грађевинске дозволе ради реализације пројекта „Београд на води“ и предлог за измену Закона о јавном дугу.
Посланици разматрају и предлог измена Закона о јавним медијским сервисима и предлоге измена Закона о црквама и верским заједницама и Закона о националном ДНК регистру.
На дневном реду су и предлози више закона о зајмовима, као и извештаји о раду Агенције за спречавање корупције и Комисије за заштиту конкуренције.
С обзиром на то да је сутра последњи четвртак у месецу, према Пословнику, чланови Владе ће одговарати на питања посланика у периоду од 16 до 19 сати.
Посланици СНС: Ребаланс буџета развојни, усмерен на унапређење живота грађана
У наставку седнице Скупштине Србије после паузе, о предлогу ребаланса буџета за ову годину говорили су посланици Спрске напредне странке (СНС), који су подржали предлог наводећи да је предложени ребаланс развојни и усмерен на унапређење живота грађана и образложили амандмане које су поднели, а који се односе на развој локалних заједница.
Посланица посланичке групе „Александар Вучић-Србија не сме да стане“ Сања Милошевић рекла је да се захваљујући стабилним јавним финансијама и ликвидном буџету Републике Србије у Србији гради и ради и да је од 2013. године изграђен укупно 651 километар путева, док је још 434 километара у изградњи.
„Чињеница је да путеви нису само инфраструктурни пројекти, они су политика повезивања, развоја и будућности“, рекла је Милошевић.
Навела је да је поднела амандман којим тражи да се обезбеде додатна средства за рехабилитацију путева на подручју града Лесковца.
Нада Мацура из исте посланичке групе образложила је амандман који је поднела, а чији је циљ додатни подстицај и убрзање капиталним пројектима у здравству, које ова Влада, како је истакла, годинама успешно и историјски обнавља.
Посланица на листи „Александар Вучић – Србија не сме да стане“ Дубравка Филиповски подржала је ребаланс буџета и навела да жели да скрене пажњу на проблем грађана у подавалским селима.
„И управо из тог разлога поднела сам амандман којим предлажем да се 800 милиона динара додатно усмери у програм обнове и изградње објеката јавне намене у области комуналне инфраструктуре“, рекла је Филиповски.
Посланица СНС Светлана Милијић оценила је да држава пођеднако улаже у образовање, здравство и инфраструктуру и исаткла да се ребаланс буџета о којем посланици расправљају не мери милијардама, већ конкретним резултатима – бројем километара аутопутева, нових болница, нових школа, нових фабрика, нових радних места.
„И зато је у основи овог ребаланса пре свега брига за људе, али и континуитет инфраструктурних пројеката“, истакла је она.
Посланик СНС Ненад Крстић образложио је свој амандман којим тражи издвајање средстава за неразвијене општине и одбацио наводе опозиционих посланика који се односе на запостављање општина попут Бујановца, Прешева и Босилеграда.
Он је истакао да држава води рачуна о свим грађанима без обзира на националну и етничку припадност.
Посланица СНС Лидија Начић предложила је амандман којим би била издвојена средства за изградњу нове Опште болнице у Бору.
Она је навела да је постојећа зграда стара скоро читав век и да не задовољава потребе грађана, док нови пројекат предвиђа савремен болнички комплекс на 42.000 квадратних метара. Додала је да је захваљујући политици Српске напредне странке и посвећености председника Александра Вучића град Бор постао боље место за живот, пре свега када је реч о отварању нових радних места.
Посланица СНС Весна Станковић је предложила амандман којим би била омогућена средства за обнову школе у селу Халову поред Зајечара, истичући да развој мора стићи и до најудаљенијих села.
Станковић је додала да град Зајечар учествује са 20 одсто сопствених средстава у овом пројекту вредном 37,3 милиона динара.
„Познато је колико је у претходном периоду улагано у образовање, као и у побољшање услова у нашим школама. Овај амандман још један је корак у том правцу, у правцу да свако дете има безбедне и квалитетне услове за образовање, без обзира на то живи ли у граду или на селу“, рекла је Станковић.
Посланица СНС Татјана Петровић Стојковић навела је да нови буџет доприноси бољем и квалитетнијем животу грађана, побољшању стандарда, расту зарада, јачању привреде и привлачењу инвестиција.
„Овај предлог закона је развојни, социјално оријентисан и усмерен ка даљем економском јачању наше земље, јачању привреде и економије“, рекла је Петровић Стојковић.
Она је предложила амандман који се односи на већа издвајања за ученички стандард и навела да се улагањем у образовање ствара сигурна будућност Србије. У делу седнице пре паузе посланици опозиције су образлагали амандмане које су поднели, а углавном су тражили преусмеравање средстава са великих пројеката.
На предлог ребаланса буџета поднето је 166 амандмана, а Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава и Влада их нису прихватили. Предлога ребаланса буџета је прва тачка дневног реда ванредне седнице која је почела у понедељак.
Посланици опозиције образлажу амандмане, министри бране предлог ребаланса буџета
У Скупштини Србије у току је расправа по амандманима на предлог ребаланса буџета за ову годину, током које посланици опозиције образлажу амандмане које су поднели, а који се углавном односе на преусмеравање средстава, а министри који присуствују седници Скупштине бране предлог ребаланса истичући да је усмерен на побољшање животног стандарда грађана.
На предлог ребаланса буџета поднето је 166 амандмана, а Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава и Влада их нису прихватили.
Поједини посланици опозиције су тражили да се изврши децентрализација и да се више новца улаже у југ Србије, а министарка привреде Адријана Месаровић је на то одговорила да се велика средства инвестирају на југ земље.
„Када је у питању југ земље и посвећеност нашег председника Александра Вучића развоју југа земље, а и целе наше Србије – да сте до 2012. године изградили километар атмосферске, фекалне, канализационе, водоводне мреже, било које друге инфраструктуре, километар аутопута или било које друге инфраструктуре, а посебно на југу земље, ми бисмо се данас бавили развојем нечег другог“, рекла је Месаровић одговарајући посланицима опозиције.
Она је истакла да председник Србије Александар Вучић отворено са грађанима разговара о проблемима и о даљем развоју тих општина и градова.
„Велика средства се инвестирају на југ земље, а тек ће се по посебном програму који ће председник Републике лично донети, а који се односи на даљи развој југа земље, инвестирати даља средства у развој тих општина, са посебним фокусом на довођење инвеститора“, истакла је Месаровић.
Додала је да је актуелна власт тамо затекла закатанчене фабрике, затворене српске гиганте, а фабрике које нису биле затворене, остављене су у великим дуговима, попут Симпа и Јумка.
„За разлику од вас, у тим општинама је двоструко или троструко и више смањена незапосленост наших грађана, али наравно да морамо да радимо додатно, и наравно да морамо да даље привлачимо инвеститоре и отварамо нова радна места, на чему посвећено радимо свакодневно и боримо се и апсолутно ће и подстицаји Министарства привреде, с посебним фокусом и посебном пажњом у новим уредбама бити посвећена даљем развоју југа земље“, рекла је Месаровић.
Посланица Странке слободе и правде Јелена Милошевић тврдила је током расправе да градови и општине добијају мање новца од онога што им по закону припада, а посланик Србија центра Слободан Петровић је оценио да средства са појединих пројеката треба усмерити у конкретно решавање проблема.
Навео је да посланичка група Србија Центар Срце предлаже усвајање амандмана којим би била обезбеђена средства да се реконструише основна школа Георги Димитров у Босилеграду.
Посланик Странке слободе и правде Душан Никезић поднео је амандман који предвиђа укидање задуживања код пословних банака за изградњу инфраструктурних пројеката, док је посланик Народног покрета Србије Борислав Новаковић рекао да та посланичка група предлаже да се две милијарде усмере Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање.
Поједини посланици опозиције поднели су амандмане којима би била повећана средства за социјалну заштиту тврдећи да садашња издвајања нису довољна.
Полемика Алексића и Малог о задуживању; Мали: Држава води одговорну економску политику
Током скупштинске расправе по амандманима на предлог ребаланса буџета, полемисали су посланик Народног покрета Србије Мирослав Алексић и министер финансија Синиша Мали о задуживању и јавном дугу.
Алексић је критивао финансијску политику Владе Србије и тражио да се обустави свако ново задуживање док се парламенту не поднесе детаљан извештај о трошењу претходних средстава, док је министар Мали истакао да држава води одговорну економску политику.
Алексић је такође тврдио да да је јавни дуг за време тренутне власти порастао и да се Влада задужује под нетранспарентним и неповољним условима. Министар Мали је, одговарајући Алексићу, упоредио садашње резултате са периодом претходне власти и навео да је губитак српске привреде 2008. године износио 43,5 милијарди динара, да је 2009. повећан на 102,2 милијарде, док је 2010. износио 101,4 милијарде динара.
Према његовим речима, јавна предузећа су 2008. године остварила губитак од 28,5 милијарди динара, док је 2012. године њихов укупан губитак достигао 54,3 милијарде динара.
„Данас није тако. Данас када погледате извештај Међународног монетарног фонда, да, имате предузећа која се субвенционишу, имате три предузећа у области железнице – дакле Србијавоз, Србија карго, Инфраструктура железнице, имате Путеве Србије и, у принципу то је то. Сва остала предузећа праве профит, праве добит“, истакао је Мали.
Говорећи о пољопривредним пензијама, Мали је оштро критиковао наводе опозиције о њиховој висини и подсетио да је, како је рекао, пољопривредна пензија у периоду претходне власти износила 9.768 динара, а да је данас 24.000 динара.
„И то није довољно, зато стално и повећавамо пензије из године у годину, зато сваке године исплаћујемо и једнократне помоћи“, истакао је Мали.
Указао је, међутим, да пензиони систем мора да буде заснован на годинама радног стажа и уплаћеним доприносима. Мали је одбацио тврдње опозиције о паду животног стандарда и навео да плате и пензије никада нису биле веће и то у реалном износу.
Објаснио је да се раст цена не може посматрати кроз појединачне производе, већ кроз укупну стопу инфлације, која обухвата различите категорије производа и услуга.
Позивајући се на податке о јунским зарадама, Мали је рекао да је просечна плата у јуну била номинално већа за 11,4 одсто у односу на исти месец претходне године, док је реални раст износио више од девет одсто.
Навео је да је програм данашње опозиције био да БДП по становнику до 2030. године достигне 30.000 долара, а да је, захваљујући одговорној политици актуелне власти, Србија већ прошле године остварила БДП по становнику од 32.723 долара.
„Тај човек ако дође на власт, он ће да вам смањује плате“, рекао је Мали говорећи о Алексићу.
Говорећи о девизном курсу, Мали је навео да је курс динара према евру од 2008. до 2012. године ослабио са око 83 на 120 динара за евро.
Он је оценио да би, уколико би се такав тренд поновио, курс могао да достигне 180 динара за евро, што би, како је навео, довело до значајног поскупљења и повећања терета кредита и других обавеза грађана.
Мали је нагласио да је девизни курс у Србији стабилан већ 13 или 14 година и поновио да Влада води одговорну економску политику. Алексић је такође тврдио да су издвајања за пољопривреду у ребалансу мала и затражио да се најмање 10 одсто буџета усмери у аграрну политику.
Алексићу је одговорио и посланик Сроске напредне странке Александар Мирковић, који је рекао да опозиција гласа против ребаланса искључиво зато што се противи директној финансијској помоћи грађанима.
Мирковић је упитао шта је лоше у томе што више од 1,65 милиона пензионера добија новчану помоћ, што сви пунолетни грађани добијају по 6.000 динара и што се обезбеђује додатна подршка за борце.
„Ове мере резултат су одговорне финансијске политике председника Александра Вучића и Владе Србије који, захваљујући стабилним финансијама, настоје да олакшају живот грађанима“, рекао је Мирковић.
Министарка привреде Адријана Месаровић подсетила је на финансијске губитке и банкарске афере из времена када је на власти била Демократска странка.
Она је јавно позвала опозицију да одговори зашто се нису бунили док су пропадале Развојна банка Војводине и Агробанка, остављајући хиљаде људи без посла.
„Актуелна власт задужује се искључиво ради реализације капиталних инфраструктурних пројеката од користи за све грађане, док је претходни режим иза себе оставио само дугове“, истакла је Месаровић.
Извор: РТВ
