Удружење новинара Србије (УНС) са својим огранком Друштвом новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) подсећа да се сутра, 21. августа, навршава 27 година од убиства новинара и преводиоца Александра Симовића у Приштини.
Александар Симовић био је новинар швајцарског Медија екшн интернешенел-а и преводилац Центра за мир и толеранцију.
Део посмртних остатака Александра Симовића пронађен је у селу Обриње код Глоговца.
Тог 21. августа 1999. године, Александра Симовића и његовог пријатеља Албанца, отели су људи у црним униформама са црвеним ознакама на рукама и одвели у непознатом правцу, сазнао је УНС истраживајући овај случај. Александров пријатељ је након тога пуштен.
У документима Јединице за нестала лица УНМИК-а наводи се: “када је Александар заробљен, један Албанац је био са њим. Тај Албанац је ослобођен наредног дана. Александар је од тада нестао без трага”.
Према истраживању УНС-а, у документима УНМИК-а налазе се и детаљи о отмици, укључујући и име сведока (В.С.) који је описао последњи сусрет са Александром Симовићем, дан пре отмице – 20. августа 1999. у џез клубу “Ћафа” (Qафа).
Спомиње се и жена која је тада Симовића упозорила да буде опрезан, након што је за суседним столом препознала тројицу припадника ОВК “јер их је раније срела у Тетову, у Македонији.”
У овим документима пише и: “Киднапован је 21. августа 1999. године у кафићу Пикасо у Приштини. Ту је био са пријатељем Албанцем. Увече су два непозната Албанца дошла у кафић и одвела Симу и његовог пријатеља. Касније је овај Албанац враћен, али Сима није. Нема информација о Албанцу који је био са Симом, али га власник кафића познаје (у документу је затим наведено име власника кафића)”.
Јединица за нестала лица УНМИК-а, 22. фебруара 2000, тражила је од регионалних истражних јединица полиције УНМИК-а, Централне јединице за кривичну истрагу (ЦЈКЈ), граничне полиције, Међународног Комитета Црвеног крста (МКЦК) и КФОР-а информације у вези са Александром Симовићем.
За истраживање које је УНС спровео о убијеним и отетим новинарима на Косову, Стеван Симовић, отац убијеног Александра Симовића Симе рекао је да је „његов син био сведок зверских злочина“.
“Претпостављам да су га зато уклонили. Видео је унакажена тела 14 Срба жетелаца у селу Старо Гацко, недалеко од Липљана. Био је сведок када су пронашли обезглављену баку Љубицу Вујовић… ”, рекао је Стеван Симовић.
У извештају полиције УНМИК-а, под бројем ТД/738/01, од осмог јуна 2001. године, наводе се детаљи о открићу посмртних остатака у шуми у општини Глоговац: „…У међувремену је у шуми пронашао људске кости, лобању и обућу. Патролна јединица је дошла до тог места и пронашла исто. Након тога је на лице места изашла истражна јединица и обезбедила га, обавестила је контролу у Приштини и од њих затражила да обавесте форензичку јединицу, као и истражног судију и регионални одсек за убиства (РОУ)…“
„Претпостављам да су нашем сину одрубили главу и да су сахрањене само ситне кости од лобање. Али ми смо породица која не мрзи. У нашем бићу не постоји ген мржње, тако смо васпитани и толерантно само живели са свима“, рекао је отац Александра Симовића.
Убиство новинара и преводиоца Александра Симовића Симе, једини је од 14 случајева убијених и киднапованих новинара и медијских радника на Косову, који је ЕУЛЕКС истраживао као ратни злочин, сазнало је Удружење новинара Србије (УНС).
„То је један кроз један ратни злочин“, истакла је 2017. године за УНС шефица Еулекса Александра Пападопулу, али није имала одговор на питање да ли ће се овај злочин наћи пред Специјалним судом за ратне злочине ОВК у Хагу.
Киднапери и убице до данас нису пронађени.
Извор: УНС