Амерички Сенат усвојио је данас велики пакет санкција против Русије, назван по покојном сенатору Линдзију Грејему, који је имао кључну улогу у вишемесечним преговорима о том закону.
Закон је усвојен великом већином, са 86 гласова „за“ и 11 „против“, а сада треба да буде разматран у Представничком дому Конгреса, који је тренутно на паузи до септембра, преноси CNN.
Предлог закона предвиђа обавезне санкције против високих званичника руске владе, укључујући председника Русије Владимира Путина, као и против руских олигарха, државних компанија и страних фирми које подржавају руску одбрамбену индустрију.
Пакет, такође, предвиђа увођење царина до 100 одсто на робу из пет највећих купаца руске нафте и природног гаса, међу којима су Кина и Индија.
О коначној висини царина одлучивао би амерички трговински представник Џејсон Грир.
Изузетак би биле земље које увозе мање од 15 одсто укупног руског извоза природног гаса и које раде на значајном смањењу зависности од руских енергената.
Дан пре смрти, Грејем је у Кијеву, док је стајао испред тенкова на улицама украјинске престонице, саопштио да су администрација САД и кључни сенатори постигли договор о пакету.
Након његове смрти, колеге из Сената залагале су се за усвајање закона, називајући га „прикладним наслеђем“ покојног сенатора.
„Познајем овог човека 32 године и спреман сам да кажем – ово је највеће достигнуће Линдзија Грејема“, изјавио је председник Одбора за оружане снаге Сената Роџер Викер.
Сенат је прво процедурално гласање о закону одржао непосредно након Грејемове сахране у Вашингтону.
Председник Украјине Володимир Зеленски, тада је присуствовао церемонији, састао се са сенаторима на Капитолу и пратио гласање из галерије изнад сале.
„Овај закон је веома важан, а притисак санкција на Русију је веома важан. То није само питање новца и заустављања финансирања рата, већ и велики сигнал Европи и Украјини“, рекао је тада Зеленски новинарима.
Првобитна верзија предлога, представљена у априлу 2025. године, предвиђала је минималне царине од 500 одсто и мање изузетака, међутим, током више од 15 месеци преговора администрација и преговарачи из Конгреса договорили су нижу стопу царина, уз давање овлашћења америчком трговинском представнику да одлучује о њиховој примени.
Сенат је на крају одбацио амандман којим би се промениле одредбе о царинама, док је други предлог, према којем би земље које више не буду међу пет највећих купаца руске нафте биле ослобођене царина, повучен након што је Грир дао такво обећање у писаној форми.
Извор: Танјуг
