Мира Божић из Управе за безбедност и здравље на раду при Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања изјавила је данас да се размишља о томе да смернице за безбедан и здрав рад на отвореном при високим температурама постану законски обавезујуће.
То министарство је због високих температура издало препоруке послодавцима како да организују посао у оваквим условима.
Божићева је подсетила да је министарство прве смернице за безбедан и здрав рад на отвореном при високим температурама издало још 2013. године због све топлијих лета у Србији и и све дужих топлотних таласа.
„Управо због тог тренда повећања температура у летњем периоду, ми смо те смернице ревидирали 2024. године, са циљем да помогнемо послодавцима, запосленима и стручним лицима која се баве пословима безбедности и здравља на раду, како да на најбољи начин организују послове у тим периодима сада већ екстремних температура“, објаснила је Божићева за Радио Београд 1.
Божићева је навела да су у смерницама детаљно размотрене мере, пре свега са здравственог аспекта. „Послодавац је дужан да запосленом обезбеди рад на радном месту где су примењене све мере безбедности и здравља на раду. Послодавци не могу да утичу на спољне температуре, али су дужни да процене ризике – да се не обавља тежак физички рад у најтоплијем делу дана, да се врши честа ротација запослених, затим да се организују чешће паузе“, рекла је Божићева.
Нагласила је да је посебно важно обезбедити простор где запослени могу да се одморе и скину личну заштитну опрему која их додатно оптерећује. „Најугроженији су запослени у грађевинарству, пољопривреди, комуналним делатностима, хитним службама, запослени који раде на далеководима“, истакла је Божићева.
Препорука Владе Републике Србије, донета пре више од 10 година – да се у периоду од 11 до 16 часова избегава обављање тешких физичких послова на отвореном је и даље на снази. „Како живот и посао морају да се одвијају, иако то није увек изводљиво – постоје све ове организационе, техничке и здравствене мере“, нагласила је Божић.
Здравствене мере подразумевају и упутства радницима како да реагују ако дође до мучнине, главобоље или конфузије. „Да не би дошло до топлотног удара – када дође до њега, више се прва помоћ не може применити, већ се обавезно позива хитна помоћ“, упозорила је Божићева.
Она је навела да се запослени, чак и послодавци, саветодавно могу обратити Инспекцији рада. „Инспекција рада је орган који контролише и надзире примену мера које се односе на безбедност и здравље на раду. Инспектори рада могу наложити послодавцима да предузму мере које нису предузете, а у случају непоштовања налога могу покренути прекршајне поступке“, рекла је Божићева.
Божићева је потврдила да се размишља о томе да смернице постану законски обавезујуће. „О томе се доста разговара и размишља, и водимо дијалог са социјалним партнерима – са представницима послодаваца и представницима репрезентативних синдиката. Смернице из 2024. урадили смо уз помоћ пројекта Европске уније у сарадњи са социјалним партнерима – Унијом послодаваца, Самосталним синдикатом и Синдикатом ‘Независност’ „, рекла је Божићева.
Додала је да су и земље чланице Европске уније почеле да размишљају о сличним мерама.“Не постоји на нивоу Европске уније одређени пропис, али је Европска агенција за безбедност и здравље на раду донела одређене смернице 2022. или 2023. године. Такође смо тражили мишљење и савете академске заједнице, зато што је у питању доста озбиљно и сложено питање“, закључила је Божићева.
Извор: Танјуг
