Полагањем венаца и светим литургијским сабрањем јутрос је у Дрињачи код Зворника обележена годишњица страдања Светог новомученика детета Слободана Доњокаменичког, који је на данашњи дан 1992. године, током рата на простору Босне и Херцеговине, свирепо убијен покушавајући да спасе свог пса из окупираног села.
Молитвеном сећању присуствовали су министар у Влади Србије задужен за међународну економску сарадњу и друштвени положај цркве у земљи и иностранству Ненад Поповић, представници влада Србије и Републике Српске, породица настрадалог Слободана Стојановића, као и представници локалних заједница и удружења Бирча и Подриња.
Поповић и остали званичници положили су венце на гроб страдалом дванаестогодишњем дечаку одајући почаст његовој невиној жртви, након чега је у храму Светог ђакона Авакума служена Света архијерејска литургија у присуству митрополита зворничко-тузланског Фотије, уз молитвено учешће свештенства, монаштва и верног народа.
Поповић је истакао да молитвено сећање на Светог новомученика детета Слободана представља чин дубоког поштовања према свим невино пострадалим српском жртвама и израз вере, молитве и заједничког духовног сабрања нашег народа.
„Данас смо се сабрали на овом светом месту да се, са вером у Васкрслог Христа, помолимо Светом новомученику детету Слободану Доњокаменичком и свим српским новомученицима Средњег Подриња и Бирча, као и да узнесемо молитве за све невино пострадале Србе. Њихова жртва трајно је узидана у темеље нашег духовног, националног и историјског памћења“, рекао је Поповић.
Истакао је да је Свети новомученик дете Слободан Доњокаменички постао симбол страдања српске деце и једно од најтежих сведочанстава о страдању српског народа у новијој историји.
„Наша је обавеза да никада не заборавимо ове новомученике. Њихово дело је уткано у наше историјско, духовно и национално сећање. Наша је обавеза да чувамо помен на њих стално, да не дозволимо прекрајање историје, да се жртве покажу као џелати, а џелати као жртве. И то је наша обавеза и према њима и према будућим српским поколењима“, нагласио је Поповић.
Изразио је уверење да ће лик и дело Светог новомученика детета Слободана Доњокаменичког бити трајно надахнуће за будућа поколења.
„Вјечнаја памјат Светом новомученику детету Слободану Доњокаменичком и свим српским новомученицима“, казао је Поповић.
Слободан Стојановић пострадао је 27. јула 1992. године у селу Доња Каменица код Зворника, када се вратио у окупирано родно село како би спасио свог заборављеног пса.
Тада га је зверски убила припадница такозване Армије БиХ Елфета Весели, којој је 2019. године изречена казна од 13 година затвора.
Његово тело пронађено је у Новом Селу код Зворника, а идентитет је потврђен ДНК анализом, након чега је сахрањен на гробљу у Дрињачи.
Свети Архијерејски Сабор Српске православне цркве уврстио је малог Слободана у ред светих у мају 2022. године, а главно место молитвеног сећања и спомена на његову жртву јесте Храм Светог ђакона Авакума у Дрињачи, где се сваке године одржава литургија у његову част.
Додик: Највећи пораз човечанства мучење и убиство деце
Председник СНСД Милорад Додик изјавио је за Срну да је највећи пораз човечанства мучење и убиство деце, а један такав пораз је свирепо убиство 12-годишњег Слободана Стојановића, дечака који није знао за рат и мржњу, али је живот изгубио од најгорих крвника.
„Слободан је био дечак чије је детињство прекинуто на почетку грађанског рата у БиХ, у лето 1992. године, једним сасвим обичним, али кобним повратком из избеглиштва кући по свог пса. Био је дете као и сва друга деца који је волио животиње и није имао никакве везе са ратним сукобима, дете које је на живот гледало другачијим очима, пуним љубави, наде и вере, али су монструми све то угасили и крвљу исписали најтеже странице његове кратке биографије“, навео је Додик у изјави за Срну.
Свако дете има право на мир, осмех, игру и будућност, рекао је Додик, истакавши да Слободан очито вољом нељуди и крвника није имао на то право и његово до тада безбрижно детињство насилно је прекинуто руком монструма, и што је још поразније руком жене монструма Елфете Весели.
Уместо загрљаја свог пса, каже Додик, Слободана је дочекало свирепо мучење, нож, бол и окрутна смрт.
„Слободан није био војник, није носио оружје, није представљао претњу никоме. Био је дете, симбол невиности, наде и будућности. Управо зато његово страдање представља један од најстрашнијих злочина почињених над српском децом током протеклог рата“, навео је Додик.
Слободан би, каже, данас био зрео човек, имао породицу, живео и радио слободно у својој Републици Српској, али монструми су му одредили другачију судбину.
„Слободанова судбина остаје једно од најпотреснијих сведочанстава страдања невине деце и трајни подсетник да крвници не бирају жртве. Само једно им је било важно – један Србин мање“, навео је Додик.
Указао је да је Слободанова невина дечја душа угашена на најсвирепији начин, остављајући иза себе бол и тугу које трају и трајаће заувек.
Истакао је и да је обавеза свих нас да његово име изговарамо са посебним пијететом и да чувамо истину од заборава, а његове мучитеље и убицу нека прогони невини дечији поглед пун љубави не само за људе већ и за животиње.
„Име Слободана Стојановића је симбол страдалништва и невиности. Данас, поруке поводом овог свирепог злочина носе у себи тугу за једним тек започетим животом, прекинутим детињством и угашеним невиним и чистим осмехом, али и поруку о важности чувања успомене на сваку нашу невину жртву, посебно дечју зарад наше и будућности све друге деце у нашој Републици Српској“, поручио је Додик.
Извор: Танјуг
