Путна инфраструктура у Србији последњих година проширена је новим ауто-путевима и брзим саобраћајницама, док су у току радови на више коридора. Ускоро се очекује завршетак преостале деонице Моравског коридора и других путних праваца.
Инфраструктура је слика развоја једне земље. После деценија стагнације, нови километри ауто-путева, брзих саобраћајница, обновљени или нови гранични прелази, наплатне станице и мостови променили су економску слику Србије.
Помоћник директора ЈП „Путеви Србије“ Миодраг Поледица каже да су само прошле године завршени деоница ауто-пута од Чачка до Пожеге у дужини од 20 километара, чиме је, истиче завршено повезивање западне Србије.
Подсећајући на путне правце који су изграђени у протеклих неколико година, оцењује да је реч о пројектима од великог значаја, чија укупна дужина износи око 230 километара.
Пола милиона житеља западне и централне Србије већ осећа корист од изграђеног Моравског коридора. Од Београда до Краљева сада се путује око сат и 15 минута. Протеклих година изграђено је 100 километара Моравског коридора, а преостало је још 12 километара, од петље Врба до Адрана, када ће тај путни правац бити у потпуности завршен.
Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић истиче да је један од најважнијих резултата изградње путне инфраструктуре повезивање до сада саобраћајно изолованих делова Србије са главним коридорима.
Према њеним речима, сваки нови пут доноси нове фабрике, логистичке центре, туристичке инвестиције и нова радна места.
Србија данас има више од 1.200 километара ауто-путева и брзих саобраћајница. У последњој деценији мрежа државних путева првог реда и брзих саобраћајница богатија је за 650 километара, а тренутно се гради још више од 430 километара.
Поледица наглашава да је циљ да Србија, која је окружена са осам држава, буде премрежена квалитетном и безбедном путном мрежом.
Вршилац дужности директора Агенције за безбедност саобраћаја Бранко Стаматовић указује да су савремене саобраћајнице, са раздвојеним смеровима кретања и денивелисаним укрштањима, омогућиле већу проточност саобраћаја и значајно повећале безбедност свих учесника.
Сви стандарди и услови потребни за пројектовање и изградњу ауто-путева, мостова и тунела на путној мрежи у Србији преузети су од Европске уније, која Србију оцењује као најјачу економију у региону.
„Највећа економска корист јесте управо отварање нових фабрика, јачање привреде. То је било могуће једино када смо дошли до тог нивоа степена развоја инфраструктуре да људи желе да улажу у Србију. Србија је данас конкурентна и по економском расту најјача земља, рекла бих, не само у региону него и у Европи“, каже министарка Софронијевић.
До краја године у саобраћај би требало да буде пуштено нових 115 километара путева – 12 километара Моравског коридора од петље Врба до Адрана, готово 30 километара Дунавског коридора и 18 километара ауто-пута од Кузмина до Сремске Раче. Ту није крај, јер се у фази пројектовања налази више од 800 километара нових ауто-путева и брзих саобраћајница.
Извор: РТС
