Извршни директор Савета за стратешке политике Никола Лунић изјавио је да сарадња Националне гарде Ајове са Косовским безбедносним снагама нема превелики допринос у трансформацији тих снага у војску која подразумева инвестиције у борбене системе. Сарадња са Националном гардом Ајове, како истиче, односи се на подизање интероперабилности припадника КБС, а ако би било евентуалних донација из Америке, то ће бити из савезних резерви.
Лунић ипак упозорава да се Србија већ сада суочава са безбедносним изазовом јер су КБС у току трансформације и јер је намера да се током 2028. представе оружане снаге Косова, због чега сматра да би у преговоре о нормализацији односа Београда и Приштине требало да буде укључен и безбедносни фактор.
„Национална гарда Ајове не учествује директно у унапређењу оперативних способности нити у донирању борбених средстава, него у подизању интероперабилности припадника КБС за учешће пре свега у мултинационалним операцијама широм света, без обзира да ли је то под кишобраном УН, ЕУ или пак самостална билатерална инволвираност. Национална гарда Ајове може да им помогне и у изградњи цивилне инфраструктуре и у хуманитарним асистенцијама у случају ванредних непогода, али се од ње не могу очекивати неке велике донације, за разлику од неких земаља попут Турске и потенцијално од других које су их признале“, каже Лунић за Косово онлајн.
Објашњава да је сарадња КБС са Националном гардом Ајове део програма државног партнерстава који је у Америци представљен 1993. као сарадња одређених држава и њихових националних гарди са земљама који су настале након распада СССР-а и да је то подразумевало размену искуства, знања, заједничке обуке и понекад техничке асистенције, чему су и данас посвећени програми државног партнерства.
„Програм државног партнерства Републике Србије је са Националном гардом Охаја, који је од 60 програма вероватно најуспешнији и прешао је све предвиђене оквире сарадње. Унапређен је толико да смо ми са Националном гардом Охаја не само имали пројекте хуманитарне асистенције и заједничких пројеката инжењерских јединица, на пример, него су нам помогли и успостављају верске службе. Уколико повучамо паралелу са Националном гардом Ајове, нема сумње да ће та Национална гарда на исти начин, с обзиром на то да САД признају Косово као независну земљу, помагати Косовске безбедностне снаге, без обзира што је то противно Резолуцији 1244. На Косову и Метохији би по резолуцији УН требало да буду искључиво једне оружане снаге, то је Кфор, али нажалост многе земље које су признале Косово тога се не придржавају“, напомиње Лунић.
Прошле године, како истиче, КБС су представиле оснивање првог пешадијског пука, ове године следи други пешадијски пук, а оснивање трећег пешадијског пука је по плану 2025.
„Ми се већ сада суочавамо са безбедносним изазовом: како ће те оружане снаге да изгледају. Да ли ће то бити једнонационалне или мултинационалне оружане снаге и које ће способности да поседују? Да ли ће развијати авијацију или тешке оклопне механизоване јединице или им то не треба? Било би логично да се једна таква земља, такве величине, са таквим бруто националним дохотком усмери на одређене специфичне способности и да њих развија. Међутим, не треба занемарити страни фактор и њихове интересе. Зато би наши политички лидери и доносиоци одлука, по мом мишљењу, требало да у преговорима о нормализацији односа Београда и Приштине укључе и безбедносни фактор. Ми морамо знати шта се очекује у безбедносном контексту и какве ће те снаге да буду на Косову и Метохији, да ли ћемо дугорочно бити партнери или стварамо анимозитете и потенцијалну трку у наоружању и евентуално замрзнути конфликт?“, наводи Лунић.
У војном контексту, објашњава, фраза замрзнутог конфликта не постоји, већ он искључиво представља припрему целокупног друштва, а посебно војске за рат.
„Ако мислимо да на такве безбедносне изазове одговоримо искључиво наоружавањем, мислим да грешимо. Мислим да би зато требало укључити безбедносни контекст у преговоре са Приштином. Мислим да би требало да направимо једну партнерску војску на Косову и Метохији, која ће и у свом командном кадру имати припаднике српске националности, као што је, на пример, заменик начелника Генералштаба. У том контексту би дугорочно можда могли да имамо и партнерске поуздане односе“, оцењује Лунић.
Извор: Косово онлајн