Првак Србије у боксу Марко Николић свој опроштајни меч одрадио је у Београду на Видовдан 28. јуна, а посветио га је младићу Димитрију Поповићу који је пре 20 година убијен у Грачаници. Породица Поповић позвана је да присуствује том догађају, али мајка и отац из здравствених разлога нису могли да се одазову позиву. Због тога је Јоргованка Поповић узвратила позив Николићу, на који се он одмах одазвао.
У кући Поповића све подсећа на убијеног Димитрија, слике на зидовима и полицама, књиге, чланци из новина…све је посвећено младићу чији је живот угашен са свега 17 година.
Прваку Србије у боксу Јоргованка је уручила поклоне, медаљу са ликом Димитрија и статуу краља Милутина. Истиче да поред туге која ни једног тренутка већ 20 година није нестала, осећа посебну радост када неко отвори врата њеног дома.
„Драго ми је што је Марко Николић дошао на Косово и Метохију, што је посетио мене и Димитријев кутак, он је страдао зато што је Србин, убио га је Абанац. Требало је да одем на Марков меч, али због болести нисам, али сам зато изразила жељу да он нас посети. Колико имам туге за изгубљеним дететом, толико радости што је он дошао. Не знате колико радости унесу такви људи када дођу, и колико нам дају снаге и подршке“, каже Поповић.
Меч који је боксер одиграо Јоргованка је пратила помно, као и његов говор. Како истиче, из њега је говорила душа и сви протерани преци, с обзиром да су корени Николића са Косова.
„Слушала сам његов говор, његови корени су одавде, душа његова говори, његови прадедови, дедови, отац, мајка, сви који су протерани одавде. И ми смо протерани, остали без куће, посла, на крају и без Димитрија. Све се може надокнадити, али живот детета никада“, додаје она.
Наводи да њен син није једина жртва, и да ниједној мајци не би пожеела бол коју је она доживела.
„Целим Косовом и Метохијом ветар разноси крв настрадалих, ту су жетеоци, аутобуси, деца на Бистрици, Матичане, Приштина, Гњилане, цело Косово и Метохија….не знам зашто међународна затвара очи, хајде да њима неко одузме кућу, посао и да им каже идите, па где ће да оду. Али има Бога, све ће доћи на своје, само мирно, главом, не пушкама, већ дијалогом“.
Показујући фотографије Димитрија, пита коме је младић шта скривио. „Боље да је сео да са њим попије кафу, него што га је убио на вечери“, навела је она.
Марко Николић присуствовао је обележавању 20-годишњице убиства Димитрија Поповића у Грачаници, када је од породице затражио дозволу да на опроштајном мечу говори о настрадалом младићу.
На тај корак се одлучио, истиче, како би људе у Србији и ширу јавност упознао са случајем Димитрија.
„Присуствовао сам обележавању 20-годишњице од смрти Димитрија 5. јуна овде у Грачаници, затражио сам дозволу да на опроштајном мечу 28. јуна изађем са мајицом на којој је Димитријев лик и да му на тај начин одам почаст и да људе и јавност у Србији упознам са тим како је он изгубио живот. Након меча одржао сам говор у коме сам испричао шта се десило Димитрију, а он је само један од примера. Мајка ме је позвала да будем њен гост, ја сам се радо одазвао“, испричао је Николић.
Како је Марков деда рођен у селу крај Суве Реке, његов циљ је да Косово представи у што бољем светлу, а највећа жеља му је била да свог сина доведе на Косово, што је и учинио недавно.
„Кад год се укаже прилика покушавам да представим Косово и Метохију на најбољи могући начин, моји корени су овде, 1999. године је много моје родбине избегло, сећам се свега иако сам био мали, сећам се да је наша кућа била пуна родбине. Овде се осећам као код куће, највећа жеља ми је била да доведем дете овде и успео сам, пре неких 20 дана смо били у Грачаници и Штрпцу, тада сам га научио шта је Косово и сада зна да је то света српска земља“, додаје он.
Николић је био кадетски, јуниорски и четири пута сениорски првак државе, четири године репрезентативац Србије.
„Што се бокса тиче почео сам да тренирам 2005. године, свидело ми се, и скоро пуних 20 година сам се бавио боксом. Моја поента је да на сваком мечу представим СПЦ, значај породице, Косово и Метохију, и ватрогасну бригаду чији сам радник“, закључио је Николић.
Димитрије Поповић убијен је 5. јуна 2004. године у киоску брзе хране у Грачаници, када је на њега из аутомобила у покрету пуцао Албанац Аљберт Краснићи.
Извор: Косово онлајн