У оквиру Видовданских свечаности, у просторијама Основне школе „Трајко Перић” у Великом Ропотову одржана је промоција књиге „Загрљај Сиријуса”, друге збирке песама Јасмине Ђорђевић. Рођена у Гњилану, детињство је провела у Великом Ропотову, а данас као лекар и песникиња живи у Београду, где успешно спаја медицину и књижевност. Прву књигу „Ритам радости“ објавила је 2010. године.
„Писање је постало моја опсесија још из ране младости. Тај таленат сам случајно открила у својих 20 година. Књига „Загрљај Сиријуса је прилично комплексна и буквално описује људску душу, односно представља неку шетњу од давнина , од наших корена и предака па преко неке људске одговорности, преко откривања природе самог човека, односно оног најдивнијег, лепоту људске душе коју најчешће повезујем са искром, неком врстом светлости која се идентификује са светлошћу Сиријуса. Сиријус је за мене крајњи циљ и узвишена светлост која уствари потврђује да се у сваком човеку налази нешто божанско, нешто вечно и прелепо“, изјавила је за РТВ Пулс Јасмина Ђорђевић.
Књига „Загрљај Сиријуса“ посвећена је њеном сину Александру.
„Он је још увек дечак, а моја највећа слабост су деца, поготову са овог простора. Тако да сам кроз сина повезала сву децу света који најчистије носе ту искру живора“, казала је.
Програм је водила Славица Арсић, док су о књизи говорили Саша Филиповић и Слободан Миљковић.
„Управо та потреба да се осмисли живот и да му се да смисао из професије у којој је као доктор веома успешна, она улази у поезију, а где би другде него онамо где је простор слободе највећи и где је медиј да се емоција на најфлуиднији начин испољи. Који су мотиви, шта све човека на то наведе је тајна и припада неком феноменолошком аспекту, али она није школовани књижевник али јесте по духу књижевница“, истакао је проф.др Саша Филиповић.
„Одређени филозофи су говорили да су уметници најближи Боговима, зато што су креатори . Као што је Бог креирао свет, све око нас, тако уметник креира идеје, даје нам, а ми као људи са свим нашим манама и врлинама прихватамо све те елементе и требало би да након тог уметничког стваралаштва будемо племенитији зато што уметност има једну јако важну и захтевну улогу, а то је да оплемењује“, казао је социолог Слободан Миљковић.
Посебну атмосферу књижевној вечери дали су стихови које је говорила професорка руског језика Јелена Јанковић, као и сама ауторка, приближивши публици емоције уткане у сваку песму.
Музички део програма употпунила је четрнаестогодишња пијанисткиња Дуња Стоилковић, чија је клавирска пратња додатно оплеменила ово поетско вече.
Како је Јасмина најавила, нова књига је у припреми, па читаоци ускоро могу очекивати њено ново књижевно дело.
Извор: РТВ Пулс
