Директор Секретаријата Енергетске заједнице са седиштем у Бечу Артур Лорковски изјавио је данас да би будући нафтовод од Мађарске до Србије могао да транспортује различите врсте сирове нафте у оквиру шире регионалне мреже за снабдевање у централној и југоисточној Европи.
Лорковски је навео да је разлог за изградњу нафтовода Србија-Мађарска диверзификација снабдевања и кроз то побољшана енергетска безбедност.
“Из те перспективе, додавање додатне руте поред постојећег коридора ‘Јанаф–Адрија’ је разумљиво и може се посматрати као допринос отпорности“, навео је Лорковски у интервјуу за Политику.
Према његовим речима, да би се то материјализовало мора да функционише под транспарентним, недискриминаторним тржишним условима. “Међутим, у ширем смислу, комерцијална атрактивност појединачних инфраструктурних пројеката није у надлежности Секретаријата Енергетске заједнице да процењује. Таква разматрања одређују учесници на тржишту и инвестиционе одлуке под преовлађујућим тржишним условима“, указао је Лорковски.
Додао је да се, што се тиче нафте, правна тековина Енергетске заједнице фокусира првенствено на безбедности снабдевања, посебно на обавезу одржавања резерви нафте за хитне случајеве. “Улога Секретаријата је да прати и подржава спровођење ове обавезе, уз свеобухватна питања правне тековине као што су државна помоћ и конкуренција“, појаснио је Лорковски.
Када је реч о санкцијама НИС-у, навео је да су санкције уведене из јасно дефинисаних разлога и да остају у надлежности OFAC-а, ЕУ и релеватних националних санкционисаних органа.
На питање о томе да САД све више улаже на територији западног Балкана путем гасовода који би требало да прође кроз БиХ и Хрватску, а ЛНГ кроз Грчку и колико ће позиционирање америчких извора енергије променити енергетску слику региона, Лорковски је навео да ће структура енергетског система западног Балкана одредити његову дугорочну енергетску безбедност, а не било који појединачни добављач.
“Прекиди у снабдевању, манипулација тржиштем, коришћење енергије као оружја и ризици повезани са страном контролом над критичном енергетском инфраструктуром – укључујући подземна складишта и рад кључних гасовода – све је то истакло опасности прекомерне зависности од руског гаса“, навео је Лорковски.
Додао је да је ЕУ стога покренула кораке ка постепеном укидању увоза руског гаса и нафте и окончању зависности од руских фосилних горива, а да се очекује да ће Енергетска заједница следити исти стратешки правац, чинећи диверзификацију све неопходнијом. Лорковски је указао да у том контексту, течни природни гас (ЛНГ) проширује низ опција доступних региону што је, како је истакао, од огромног значаја.
Према његовим речима, кључно питање ће бити да ли законодавна и физичка инфраструктура која се развија ствара право тржиште које привлачи диверзификовано снабдевање.
“Како западни Балкан наставља да се усклађује са енергетским законодавством ЕУ и интегрише са унутрашњим енергетским тржиштем ЕУ, сви добављачи – било да су амерички, азербејџански, норвешки или други – требало би да се такмиче по цени, квалитету и комерцијалним условима, а не политичким односима. Тржиште којим управљају јасна правила, прекограничне међусобне везе и ефикасна конкуренција је највећа гаранција дугорочне енергетске безбедности“, истакао је Лорковски.
На питање о пројекту “Ђердап 3“, за који је амбасада САД у Београду објавила јавни позив, и да ли се ради о заједничком улагању или некој другој врсти сарадње, Лорковски је указао да је власничка и инвестициона структура “Ђердапа 3“ ствар коју треба да утврде српска влада и њени изабрани партнери додајући да је то ван надлежности Енергетске заједнице.
Навео је да је општи принцип да Енергетска заједница не коментарише појединачне пројекте или националне политичке одлуке, осим ако се не појаве питања о усклађености са правним тековинама Енергетске заједнице.
“Наш фокус је на томе да ли је пројекат, након што буде оперативан, интегрисан у енергетско тржиште у складу са важећим правилима и тржишним принципима“, навео је Лорковски.
Извор: Танјуг
