Јавни позив за исказивање интересовања за изградњу реверзибилне хидроелектране „Ђердап 3“ отвара ново поглавље у развоју српске енергетике. Генерални директор ЕПС-а Душан Живковић истиче да су уз обновљиве изворе и декарбонизацију неопходни и капацитети за складиштење и балансирање електричне енергије.
Живковић каже да је енергетска сигурност постала један од кључних изазова савременог доба, а да пројекат „Ђердап 3“ треба да одговори на више захтева истовремено – од декарбонизације и развоја обновљивих извора до стабилности електроенергетског система.
„Управо овај пројекат ‘Ђердапа 3’ треба да надомести све ове наведене активности и да допринесе да се у наредном периоду, посебно кроз развој обновљивих извора електричне енергије и сигурност када је у питању балансирање на регионалном нивоу, обезбеди додатна стабилност система“, рекао је Живковић за РТС.
Он је подсетио да се паралелно развија и пројекат реверзибилне хидроелектране „Бистрица“, који је у технички напреднијој фази.
Према речима Живковића, пројекат „Бистрице“ налази се у одмаклој фази припреме. У току су поступци експропријације, израда техничке документације и припрема тендера за измештање инфраструктуре и друге пратеће радове.
„План је да током ове године започнемо припремне радове на измештању инфраструктуре, а да средином следеће године имамо уговор о изградњи и финансирању пројекта“, навео је Живковић.
Он је одбацио тврдње да постоје озбиљни застоји у реализацији пројекта, истичући да су данас изградња нових енергетских капацитета и обезбеђивање свих неопходних дозвола значајно сложенији него раније.
„Јако пуно тога треба урадити када је у питању заштита животне средине, експропријација, сарадња са локалним самоуправама и испуњавање процедура које претпоставља јапанска страна када су у питању кредити тог типа“, објаснио је Живковић.
Поред хидроенергетских пројеката, ЕПС наставља развој великих соларних и ветроенергетских капацитета у Костолцу. Како је навео, у току је усаглашавање техничких детаља за соларну електрану снаге један гигават, као и припрема просторно-планске и еколошке документације.
Говорећи о одлуци да се до 2029. године одложе процедуре за прикључење нових великих капацитета из обновљивих извора, Живковић је објаснио да је разлог ограничена могућност балансирања система.
„За даљи развој обновљивих извора потребни су нам додатни производни капацитети који ће омогућити првенствено балансирање“, истакао је Живковић.
Према његовим речима, Србија тренутно има око 1.400 мегавата ветро и соларних капацитета прикључених на мрежу, а обновљена реверзибилна хидроелектрана „Бајина Башта“ омогућава њихово стабилно укључивање у систем.
Живковић је упозорио и на последице примене механизма за прекогранично опорезивање угљеника Европске уније, који додатно оптерећује пословање електропривреда у региону.
„Двадесет пет милиона тона емитованог угљен-диоксида ове године коштаће нас око 100 милиона евра. Уз то, немогућност извоза електричне енергије у Европску унију значи и око 150 милиона евра мањих прихода за ЕПС“, навео је Живковић.
Ипак, наглашава да инвестиције нису угрожене и да ЕПС наставља са улагањима у рударски и енергетски сектор.
„Инвестиције неће бити угрожене, упркос CBAM такси Средства су обезбеђена и пројекти се реализују предвиђеном динамиком, иако нам нова такса свакако не иде у прилог“, поручио је Живковић.
Извор: Танјуг
