Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је данас да због граничних спорова између Србије и Хрватске, међу којима је граница на Дунаву најкомплексније питање, Хрватска може да блокира европски пут Србије.
“Граница на Дунаву је свакако најкомплексније питање, будући да хрватска страна инсистира на границама катастарских општина које су дефинисане у 19. веку, без обзира на то што је силама ерозије Дунав мењао ток. У питању је амбиција Хрватске да овлада територијом Србије од више од 11. 000 хектара на левој обали Дунава“, рекао је Старовић за ТВ Пинк поводом изјаве хрватског премијера Андреја Пленковића о граници на Дунаву између Хрватске и Србије.
Навео је да нема дилему да ће Хрватска питање границе подићи на највиши ниво када то буде најмање повољно за Србију и да се неће устручавати да ратификацију приступног споразума Србије са Европском унијом услови територијом Србије.
“Да ли ће им то поћи за руком или не, видећемо. Словенија је покушала да услови пријем Хрватске 2013. године, па им је сугерисано да то, ипак, није могуће. Али видимо да, када је та политичка воља толико изражена, да Бугарска може да блокира Северну Македонију годинама уназад“, рекао је Старовић.
Нагласио је да је за Србију неприкосновен опште прихваћени тзв. “принцип талвега“ који предвиђа да се, када је граница између две независне државе дефинисана међународном пловном реком, каква је Дунав, граница протеже средином матичног тока, односно средином реке.
“То значи, посматрано низводно, да све што се налази лево или источно у односу на средину матичног тока Дунава представља недвосмислено суверену територију Републике Србије и то је нешто од чега не можемо и не смемо одустати. Дунав је мењао ток у односу на време са почетка 19. века. Катастарске општине нису сравњиване, иако је постојала обавеза још у време социјалистичке Југославије да суседне општине прилагоде територије својих катастарских општина. То није учињено и као последицу тога сада имамо те захтеве Хрватске“, рекао је Старовић.
Указао је да је амбиција хрватске стране да овлада стратешки важним речним острвима – Вуковарском адом и Шаренградском адом, како би на тај начин пресекли ток Дунава. “И довели нас у ситуацију да, рецимо, наше јединице речне флотиле не могу да исплове из Новог Сада и оду према Бездану уколико немају сагласност наше суседне државе“, рекао је Старовић.
Додао је да су амбиције Хрватске, између осталог, и последица погрешних одлука из времена бивше власти и Бориса Тадића наводећи да је 2006. године потписан споразум између општине Бач и града Вуковара, одосно између Јужнобачког управног округа и Вуковарско-сремске жупаније, на основу којег су, како је навео, повучене патроле граничне полиције Србије са Вуковарске аде.
Старовић је казао да је то учињено, како се тада говорило, да би се олакшао нормалан живот људима и да би Хрвати из Вуковара, као што је то било и пре рата, потпуно слободно прелазили на вуковарску Аду. “И од тог момента долазимо у ситуацију да потенцијално губимо аргумент фактичког стања, јер уколико једнога дана то питање буде ушло у међународну арбитражу, поред међународних принципа, увек постоји и аргумент фактичког стања“, рекао је министар.
Премијер Хрватске Андреј Пленковић је недавно за ХРТ, говорећи о спорним темама на релацији Београда и Загреба, посебно истакао питање границе између две земље. У питању је граница на Дунаву, где је Србија става да граница треба да иде средином реке, по међународном праву, док Хрватска жели да се граница одреди по катастру.
Извор: Танјуг