Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић изјавила је данас да је, до сада, издато 200.000 потврда о упису у јавну евиденцију у оквиру Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима и да је циљ да до краја године буде издато између 800.000 и милион потврда.
Говорећи на панелу „Улога дијаспоре у јачању инфраструктурних капацитета и развоја Републике Србије“ на Четвртом видовданском сабору Јединство и снага – Србија у Дому Војске Србије, Софронијевић је истакла да да су то, углавном, породични стамбени објекти до 400 квадрата.
„Грађани имају поверење у своју државу и о томе говори 2,5 милиона поднетих пријава по овом закону и 200.000 потврда које је Агенција за просторно планирање и урбанизам до сада већ издала. Али ми идемо даље и план је да се до краја ове године, дакле за неких шест месеци од данашњег дана, да буде решено око између 800. 000 и милион поднетих пријава“, рекла је Софронијевић.
Она је истакла да је за државу веома важно да има уређену имовинско-правну евиденцију на својој територији.
„Ви данас у Републици Србији прецизно и поуздано знате ко је власник сваког аутомобила, а никако не знате ко је власник куће, економског објекта, штале. Дакле, додатно радимо на уређењу имовинско-правних, односно својинских односа на целој територији Републике Србије“, истакла је Софронијевић.
Додала је да у тих 2,5 милиона објеката не спадају објекти јавне намене који су у јавној својини, од општине па до Републике, као и верски објекти.
„Посебна радна група постоји са Српском православном црквом, организована да и наше верске објекте вратимо у оквире закона. И основна порука, поред тога да свима омогућимо да квалитетније живе, је да имају већу правну сигурност, да имају могућност да располажу својом имовином“, нагласила је министарка.
Додала је да је тим законом, поред правне сигурности, власницима дата и могућност да се легално прикључе на струју, на воду, на канализацију, све оно што до доношења тог закона нису могли, као и да узму хипотеку на уписану непокретност, да легално дограде свој објекат, да га продају, да га наследе њихова деца и унуци.
Софронијевић је рекла да је њено министарство више препознато по великим инфраструктурним пројектима, нарочито када је када је председник Александар Вучић изнео програм развоја Србије од 2025, односно 2026 до 2035 и када да је покренут велики инвестициони циклус.
Истакла је да је Србија земља која је имала разна искушења, много више него неке друге земље: бомбардовање, инфлаторне кризе, избегличке кризе, што је допринело да много објеката буде и без грађевинских дозвола.
„Међутим, Србија је озбиљна држава и Србија мора да планира развој и у тешким регионалним и уопште глобалним односима који су тренутно у свету.
Али Србија планира унапред и управо то је циљ изношења програма до 2035″, истакла је Софронијевић.
Говорећи о изградњи инфраструктуре, она је навела да је у бившој Југославији изграђено укупно 596 км ауто-путева и брзих саобраћајница, а да је од 2012. године до данашњег дана изграђено 622 км путева, ауто-путева и брзих саобраћајница.
„Тренутно се у Србији гради око 380 км ауто-путева и брзих саобраћајница, а план за ову годину, до краја године, да се пусти негде око 130 км нових ауто-путева и брзих саобраћајница“, рекла је Софронијевић.
Додала је дај е посебно важан завршетак два значајна коридора – Моравског и Дунавског.
„Моравски коридор је повезао ауто-пут Београд-Ниш и ‘Милош Велики’, али је повезао и све јединице локалне самоуправе које се налазе између та два велика и значајна коридора. Ту живи негде око пола милиона наших суграђана. За Видовдан, ако Бог да, отворићемо нова 24 километра на Моравском коридору и остаће нам још јако мало до краја године и сви се радујемо томе“, рекла је министарка.
Додала је да ће се после изградње Моравског коридора, за који је рекла да ће бити најшири пут који имамо, изузетног квалитета и потпуно дигитализован, градити и пут даље до Рашке и Новог Пазара, а затим и од Рашке до Јариња, због Срба у АП КиМ.
„Други велики коридор, чији се завршетак такође планира, јесте Дунавски коридор. И он иде од изласка са ауто-пута код Пожаревца све до Голупца. И до краја године такође ћемо једну велику деоницу од 27 километара завршити опет, уз Божију помоћ, до 28. јуна ове године, до Видовдана, и остаје нам само 9 километара у зони Голупца да се и тај део заврши и да коначно повежемо један од најлепших делова наше земље, источну Србију, да буде доступнија и сигурнија да се дође и до Кладова и до Доњег Милановца и Брзе Паланке и Текије“, навела је министарка.
Додала је да, када се заврши Дунавски коридор, одмах почиње изградња наставка Дунавског коридора према Брзој Паланци, преко Доњег Милановца, што је око 90 километара, а потом и повезивање Кладова, Неготина и Брзе Паланке.
Нагласила је да су, када су у питању да панеуропски коридори, сви завршени.
Говорећи о железници, министарка је истакла да Србија, једина у овом делу Европе, има брзу пругу од 200 километара на сат.
„Намерно не кажем Балкан, него кажем у овом делу Европе, јер као што знате, граничимо се и са земљама које су чланице Европске уније, попут Хрватске, Бугарске, Мађарске и Румуније. Та пруга је оперативна од октобра прошле године и за путнички саобраћај, и очекујемо, због дешавања у Мађарској, да и мађарска страна заврши свој део посла и да пустимо у саобраћај Београд, преко Суботице до Будимпеште, за око три сата“, рекла је Софронијевић.
Извор: Танјуг