Добросуседски односи и регионална сарадња суштински су делови процеса проширења, поручила је портпарол Европске комисије Ана Писонеро Хернандез након што је у Скупштини Црне Горе усвојена Резолуција о геноциду у Јасеновцу, Дахау и Маутхаузену.
Указала је да би превазилажење тешког наслеђа прошлости и промовисање искреног помирења требало да буде заједнички напор.
“Свесни смо да је парламент Црне Горе усвојио Резолуцију (о геноциду у Јасеновцу, Маутхаузену и Дахауу) 28. јуна… Подсећамо да су добросуседски односи и регионална сарадња суштински делови процеса проширења”, рекла је Писонеро подгоричким Вијестима.
Писонеро је то рекла у одговору на питање да ли ће усвајање наведене резолуције погоршати односе између Црне Горе и Хрватске и може ли се очекивати хрватска блокада европског пута Подгорице.
Званични Загреб је непосредно након што је Резолуција о геноциду у Јасеновцу усвојена у црногорском парламенту оштро реаговао поруком да би Хрватска као чланица ЕУ могла да блокира приступне преговоре Црне Горе.
Посланик опозиционог Моста у хрватском сабору Миро Буљ је јуче изјавио да је у процедуру упутио закључак којим би сви посланици у црногорском парламенту, који су гласали за резолуцију, били проглашени непожељнима у Хрватској.
Ако хрватски сабор усвоји предложени закључак, непожељан би у тој држави био 41 посланик Скупштине Црне Горе, односно већина њих из Покрета Европа сад (ПЕС), сви посланици Демократа, Социјалистичке народне партије (СНП), Нове српске демократије (НСД) и Демократске народне партије (ДНП), подсећају Вијести.
Извор: Танјуг
