Министар пољопривреде Драган Гламочић поручио је данас на предавању „Подстицаји као покретач развоја пољопривреде – национални и ИПАРД програм“, на Пољопривредном сајму у Новом Саду, да је држава стабилна увек када је стабилан аграр.
„Данас смо причали о ономе што највише брине пољопривреднике – новцу. Када новац стигне на време, задовољни су. Још кад време, а ове године нас је, хвала Богу, служило“, рекао је Гламочић на Новосадском сајму.
Додао је да је ове године издвојено 124 милијарде динара за подстицаје, што је четири пута више него 2012. године, а да је већ исплаћено 48 одсто тог буџета.
„Причали смо и о ИПАРД 3 програму, већ је исплаћено 10 милиона евра, до краја године биће 31 милион комплетно“, навео је Гламочић.
Он је рекао да се на предавању причало и о вештачкој интелигенцији и да пољопривреде више нема без примене дигитализације. „Пољопривредници треба да се укључе у нове технологије, тиме ћемо задржати младе на селу, а кад је јак аграр, јака је и држава“, рекао је Гламочић.
По питању подстицаја за пчеларе, министар је рекао да мере иду по кошници и подсетио да током целе године Министарство пољопривреде има расписане јавне позиве за куповину опреме за све, као и за све машине осим трактора.
Директор Управе за аграрна плаћања Немања Лечић навео је да исплата планираних субвенција за 2026. годину иде добро, да је искоришћено око 48 одсто буџета, пре свега за примарну биљну и сточарску механизацију, а да се од следеће недеље креће са исплатом приплодних грла.
„Први наредни позив је подстицај по кошници пчела, минимум је 20 кошница, а опрему за пчеларство смо имали и прошле године, а ове године очекујемо у другој половини јавни позив“, навео је Лечић.
Додао је да за ИПАРД постоје мере за рурални туризам, где се финансира инфраструктура на селу и да ће на јесен бити још један позив.
Лечић је објаснио и да је 2023. године направљена прекретница у савременој дигитализацији којима се прате ЕУ стандарди и захваљујући чему се лакше прате пољопривредници. „Е-аграр ће с годинама укључивати све више институција и омогућити нам да што брже испунимо европске стандарде, а ЛПИС ће бити добар алат у рукама за то“, рекао је Лечић.
В.д. помоћника министра Александар Богићевић рекао је да ове године постоји рекордан буџет код саветодавства, а и календар подстицаја у пољопривреди на чему је министар инсистирао.
„Мере руралног развоја планиране су за другу половину године. Што се тиче саветодавства, службе ће имати пуно посла због увођења е-аграра и дигитализације парцела“, рекао је Богићевић.
В.д. директора Управе за пољопривредно земљиште Синиша Адамовић рекао је да су уговори за закуп земљишта преносни, да је око 150.000 хектара земљишта које ће ове године ући на лицитацију и да су лицитације отворене за оне који су спремни да улажу у дужем иновационом периоду.
На предавању је приказана реализација већ објављених мера и подстицаја који предстоје, са нагласком на мере које нису биле подржане неколико година. На предавању је обрађена и тема дигитализације и примене вештачке интелигенције у пољопривреди, као и презентација о закупу и коришћењу пољопривредног земљишта у државној својини.
На предавању су говорили и в.д. помоћника директора у Сектору за одобравање пројеката Наташа Пантић и шеф Одсека за планирање коришћења и закупа пољопривредног земљишта Марија Митровић.
Извор: Танјуг