Амбасадорка Норвешке у Београду Кристин Мелсом указала је у ауторском тексту за Политику да везе између Норвешке и Србије имају дубоке историјске корене и додала да је током деценија, Норвешка била уз Србију кроз развојну сарадњу, институционалну подршку и партнерство у европској интеграцији.
Мелсом је истакла да је Норвешка била и да остаје пријатељ Србије.
„То пријатељство не почиње нити се завршава једним тренутком. Оно се гради током времена – кроз историју, солидарност, кроз заједнички рад и уверење да су наше будућности повезане. Зато за Норвешку 17. мај никада није само национална прослава“, указала је Мелсом.
Наводећи да су током Другог светског рата многи Југословени, укључујући велики број Срба, били заточени у нацистичким логорима у Норвешкој, Мелсом је казала да је то тешко и болно наслеђе које не заборављају.
„Оно нас подсећа да су наше историје, иако географски удаљене, засноване на истим искуствима борбе за слободу и људско достојанство. Из таквих искустава произлази посебна врста поверења. А то поверење се потврђује делима. Верујемо да су стабилност и просперитет Западног Балкана неодвојиви од стабилности Европе у целини. Али најважније је оно што се дешава у тренуцима највећих изазова“, навела је Мелсом.
Када су разорне поплаве погодиле Србију, како је додала, Норвешка је пружила подршку, посебно у Обреновцу, где су последице биле најтеже.
„Када је пандемија ковида погодила свет, били смо уз Србију у време глобалне неизвесности. Када су се појавили изазови у енергетском сектору, радили смо заједно на подршци стабилности и отпорности, укључујући сарадњу са ’Електропривредом Србије’. Ово нису изоловани догађаји. Ово је континуитет. Ово је пријатељство у пракси. Ипак, односи између земаља нису само политика или помоћ. Они се граде и кроз људе – кроз студенте који уче језике једни других, кроз размену идеја, кроз свакодневне сусрете. Понекад и кроз симболику“, навела је.
Према њеном искуству, како је навела, норвешка народна ношња слична је српској традиционалној ношњи.
„Та сличност није случајна. Она нас подсећа да традиције, иако укорењене локално, носе универзалне поруке идентитета и повезаности“, додала је.
Према њеним речима, постоји нешто необично у начину на који Норвешка обележава свој национални празник.
За разлику од многих земаља, како је навела Мелсом, 17. маја не славе уз војне параде, већ уз дечје поворке.
„Нема демонстрације силе – има радости. Нема марша оружја, већ марш будућности. У томе се можда боље него у било којој политичкој изјави крије суштина онога што Норвешка јесте јер 17. мај није само датум из историје. То је дан када славимо слободу, мир и демократију, али се истовремено подсећамо да се те вредности никада не смеју узимати здраво за готово“, навела је Мелсом.
Како је додала, тог дана 1814. године Норвешка је усвојила свој Устав, један од најстаријих који су и данас на снази.
„У његовој сржи су принципи који остају темељ нашег друштва: народни суверенитет, подела власти и поштовање људског достојанства. Али можда је још важније како се ти принципи живе данас“, додала је.
Мелсом наводи да је у Норвешкој 17. мај пре свега празник деце.
„Није случајно што су дечје поворке у средишту прославе још од 19. века. Оне представљају уверење да демократија није нешто што се аутоматски наслеђује, већ одговорност која се учи кроз учешће, образовање и поверење у будућност. Зато овај дан слави и нешто дубље: идеју да је друштво снажно онолико колико су његови људи слободни. Али историја нас учи да слобода никада није трајно обезбеђена.Током Другог светског рата Норвежанима је било забрањено да обележавају 17. мај или да истичу своју заставу. У једној познатој песми из тог времена стоји: ’Данас јарбол стоји го, али управо сада знамо шта је слобода.’ Увек се разнежим када прочитам те снажне стихове“, навела је.
Мелсом указује да у свету који је поново обележен ратовима, кризама и поделама, ти стихови подсећају да слобода није апстрактан појам.
„Она је свакодневна одговорност. Она је избор да градимо друштво засновано на једнакости, укључивости и поштовању сваког појединца. Зато Норвешка не слави 17. мај само за себе. Славимо га са светом. И са пријатељима. Један од тих пријатеља је Србија“, навела је.
Према њеним речима, исто важи и за вредности које се славе 17. маја – слобода, једнакост, достојанство.
„То нису само норвешке вредности. То су универзалне вредности. А можда је најважнија порука овог дана једноставна: не славимо оно што нас раздваја, већ оно што нас повезује. У време када су поделе често гласније од сарадње, та порука има посебну тежину. Она нас подсећа да партнерства између земаља не морају бити спектакуларна да би била значајна. Понекад су најважнија она која трају, која се постепено развијају и остају чврста упркос променама“, навела је.
Наводећи да је за Норвешку 17. мај дан када се слави слобода, демократија, као и да је дан када славе ко су и уз кога стоје, Мелсом је нагласила да Норвешка стоји уз Србију.
„Ми стојимо уз Србију. Зато 17. мај не славимо сами. Славимо га заједно“, поручила је Мелсом.
Извор: Косово Онлине
