Сеизмолошкиња са Рударско-геолошког факултета Ана Младеновић изјавила је данас да земљотреси у северном делу Србије нису чести, али да њихова појава није неочекивана, наглашавајући да десетак земљотреса који су регистровани током прве недеље маја нису увод у јачи земљотрес.
Младеновић је за Танјуг објаснила да подручје Бездана у северозападној Бачкој, где се догодио најјачи магнитуде 4,1 степен по Рихтеру припада Панонском басену и сеизмички је најмање активно у Србији, пре свега зато што је најудаљеније од главних извора сеизмичке енергије – Јадранске обале, Карпата и Грчке.
„Раседи који тамо генеришу земљотресе налазе се дубоко испод седимената Панонског басена, па су такви догађаји ретки, али не и изненађујући“, рекла је она.
Младеновић је нагласила да су слабији земљотреси који су се јавили након оног у Бездану типични накнадни удари, јер се, како је објаснила енергија ослобођена главним земљотресом прерасподељује на околне раседе и може изазвати мање потресе.
„У Србији, када након земљотреса магнитуде четири или пет уследи серија слабијих удара, то углавном значи смиривање тла“, објаснила је сеизмолошкиња.
Младеновић је подсетила и да сви земљотреси настају услед ослобађања тектонске енергије акумулиране у земљиној кори.
„Земљина кора може да акумулира само одређену количину енергије. Када се достигне максимум, долази до њеног ослобађања и тада настаје земљотрес. Некада се енергија ослобађа без потреса које људи могу да осете, али када су померања дуж раседа већа, долази до сеизмичких удара, навела је она.
Додала је и да је прецизно предвиђање времена и места земљотреса и даље немогуће, али да сеизмолози могу да процене потенцијалну сеизмичку опасност у наредне две године на основу геолошких истраживања и анализе активних раседа.
„Ми пратимо геолошке процесе који доводе до формирања земљотреса, односно кретања блокова Земљине коре дуж раседа, активност раседа и њихове димензије. На основу тога можемо да проценимо колики земљотрес одређени расед може да генерише, али не и када ће се тачно догодити“, рекла је Младеновић.
Она је говорећи о штети коју може да изазове земљотрес попут оног који се догодио на северу Србије, казала да су оштећења углавном последица старости објеката и неадекватне градње.
„Савремени објекти у Србији пројектују се узимајући у обзир сеизмичност подручја и очекивано убрзање тла током земљотреса. Проблем настаје код старијих грађевина или када се не поштују грађевински стандарди“, истакла је она.
Младеновић је додала и да се зграде пројектују за одређени интензитет земљотреса, а интензитет нам говори колико ћемо ми тај земљотрес да осетимо на површини.
Како је додала, магнитуда некад чак и мања, ако је локално тло другачије, може да иазове већи интензитет.
Нагласила је и да у Србији никада није инструментално регистрован земљотрес који има магнитуду већу од шест, прецизирајући да је најјачи наш инструментално регистровани земљотрес био на Копаонику 1980. и да је имао магнитуду 5,9.
Она је указала и на значај едукације становништва о правилном понашању током земљотреса.
„Код нас не може да се догоди земљотрес који би масовно рушио објекте, али људи могу сами себи да направе проблем ако паниче, односно трче низ степенице, улазе у лифт или покушавају да искачу кроз прозор… Најважније је остати прибран и сачекати да потрес прође“, поручила је сеизмолошкиња.
Младеновић је подсетила да су Турска, Грчка, Италија и подручје Јадрана знатно активнији од Србије због сударања Афричке и Евроазијске плоче.
Она је нагласила и да нема научних доказа да је последњих година број великих земљотреса у свету повећан.
„Геолошки процеси на Земљи данас су исти као пре више десетина хиљада година. Није повећана сеизмичка активност, већ интересовање јавности и брзина ширења информација“ рекла је она.
На питање да ли човек може да утиче на појаву земљотреса, сеизмолошкиња је одговорила да су такве тврдње „у домену научне фантастике“.
„Човек може изазвати веома мале потресе, попут оних током минирања у рудницима, али не и разорне земљотресе. За тако нешто била би потребна огромна количина енергије усмерена дубоко у Земљину кору, што је изван наших могућности“, закључила је Младеновић.
