Такса Европске уније на емисије угљен-диоксида учинила је регионалне извознике у шест области мање конкурентним на тржишту, а у питање је довела и поједина радна места.
Увођење таксе Европске уније CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) на емисије угљен-диоксида, која је на снази од почетка године, донело је доста проблема делатностима које подлежу том намету. Извоз струје из региона смањен је за четвртину јер електропривреде Запаног Балкана не могу да извозе у чланице Уније.
Министарство енергетике Црне Горе, у име земља региона, међу којима је и Србија, упутило је писмо Европском парламенту за хитну измену тих правила јер угрожавају не само извоз струје, већ успоравају енергетску интеграцију региона са Европском унијом.
Помоћница директора Сектора удружења привреде у Привредној комори Србије Тања Линделл објашњава да је реч о уредби коју је Европска комисија донела још у октобру 2023. године и односи се на шест сектора – производњу гвожђа, челика, алуминијума, вештачко ђубриво, цемент, електричну енергију и водоник.
„У разговору с компанијама долазимо до сазнања да њихови европски купци мало опрезније пласирају поруџбине, с обзиром на то да још увек има неких нејасноћа око тога како ће се тачно прорачунати такса и колико ће у ствари да их кошта додатно порез на увоз ових производа. У неким случајевима купци су у последњем кварталу претходне године купили мало већу количину производа, направили залихе, па сад опрезније наручују производе“, објашњава Тања Линделл.
На питање како се контролише увоз ових производа, наводи да је реч о царинском закону и да се прати по тарифним кодовима.
„Роба када дође на прве граничне прелазе и улази у Европску унију, цариник уносом података у систем добија поруку да је то CBAM роба и он уноси количину која је тренутно при том извозу. Сви увозници у Европској унији морали су да се региструју, да се ауторизују да би могли да увозе CBAM производе и морали су да региструју наше добављаче, то јест све добављаче из трећих земаља“, навела је Линделл.
Тај царински податак иде кроз CBAM регистар, долази до крајњег увозника и он ће на крају године за количину робе која је прешла границу, то јест која је царињена, морати да поднесе извештај и на основу тога ће се прерачунати колику ће таксу и да плати.
CBAM такса за 2026. годину ће се објављивати квартално – објављена је цена таксе за први квартал 2026. године која износи 75,36 евра.
Други намет је домаћи који такође важи од јануара – то је национални порез и износи четири евра по тони.
„То је закон о такси на порез високоугљеничних производа који је ступио на снагу од првог јануара и то је такса на увоз свих производа у Србију из свих земаља трећег света. Такса јесте четири евра и када поредимо са седамдесет пет евра колико је у Европској унији, то јесте мало, али има план раста, да до 2050. достигне ниво таксе у Европској унији“, објашњава Линделл.
Оно што би нашим извозницима у Европску унију, који су под обавезом плаћања CBAM таксе у Европи значило, јесте да Европска комисија препозна и призна нашу националну таксу.
„Tако да када, на пример, компанија која извози у Европску унију неки финални производ, увезе челик из Турске или из неке треће земље, плати порез овде у Србији, да може да му се призна одбитак тога што је плаћено овде у Србији. И са тим би се онда смањила висина плаћања таксе у Европској унији и побољшао би се и рејтинг наших производа“, истиче она.
Један од начина да се реши питање извоза струје јесте да Европска унија призна нашу националну таксу.
„Када би се побољшао енергетски микс електричне енергије у нашој земљи у корист обновљивих извора енергије, то би свакако значило нашим компанијама јер би самим тим њихов ниво емисија, њихов карбонски отисак, био мањи“, рекла је Линделл.
На привреду ова такса утиче тако што тренутно влада велика неизвесност која може да утиче на конкурентност српских компанија.
„С друге стране, постоји и неизвесност у поруџбинама, код неких чак екстремно – губитак пословних односа. Неки купци неће да ризикују уопште и престали су да сарађују с нашим компанијама. На грађане, самим тим што је неизвесност у послу, неизвесност је и у радним местима“, рекла је Линделл.
Извор: РТС
