Ванредни парламентарни избори на Косову 7. јуна неће одлучивати само о новом сазиву парламента у Приштини, већ и о односу снага у трци за новог председника. После савезништва и заједничке победе, Аљбин Курти и Вјоса Османи данас улазе у политички сукоб који би могао да одреди наредну фазу институционалне кризе.
Осим што ће се листе борити за што већи број посланичких места и, на основу тога, стицање права на формирање будуће владе, избори на Косову биће и индиректно изјашњавање бирача о томе кога желе за новог председника, централну институционалну фигуру у Приштини, чије је место упражњено након што је Вјоси Османи почетком априла истекао мандат.
Истек мандата Вјоси Османи био је клатно између избора новог председника и изласка бирача на нове изборе. Уставни рокови спречили су одуговлачење и изборе одредили као решење нове институционалне кризе.
Актери тог новог расплета исти су они који су пре пет година заједнички победили, а сада довели до нове кризе – Аљбин Курти и Вјоса Османи. У међувремену су постали супарници.
Вјоса Османи биће кандидат за други председнички мандат, али сада не уз подршку Аљбина Куртија и његовог покрета Самоопредељење, већ странке из које је политички потекла, од које се одвојила, а којој се сада поново враћа – Демократског савеза Косова, најстарије странке Албанаца на Косову.
На седници Генералног савета, односно Главног одбора странке, јуче је и званично одлучено да, осим кандидата за председника, Вјоса Османи буде и носилац листе посланичких кандидата ДСК.
Османијева је напустила ДСК 2019. године, након пада прве Куртијеве владе. На изборима 2021. године такмичила се у коалицији са Куртијем и његовим Самоопредељењем, а касније је формирала свој политички ентитет.
Након победе на изборима, поставши личност са највише освојених гласова до тада, изабрана је за председницу и на тој функцији била до истека мандата у априлу ове године.
Иако је то очекивала, Курти је није предложио за још један председнички мандат. Имао је своје кандидате. Међутим, није успео да им обезбеди двотрећинску подршку посланика, што ће га коштати нових избора, а вероватно и могућности да понови 51 одсто гласова Албанаца, колико је добио на изборима 28. децембра прошле године.
Аналитичари у Приштини не очекују да Курти у јуну, без великог присуства албанских гласача из дијаспоре, понови претходни изборни резултат. Али он наставља са реториком оптужби на рачун опозиције, тврдећи да је крива и за децембарске изборе и за оне који ће се одржати 7. јуна, јер, како каже, жели да га елиминише на било који начин.
„Четири су недеље до нових и ванредних избора, који долазе тачно пет месеци након последњих избора, када смо освојили 51 одсто гласова. Дошли су 10 месеци након избора на којима смо освојили 42 одсто гласова. Дакле, од фебруара до децембра порасли смо за девет одсто, а ако порастемо исто толико од децембра до јуна, онда можемо достићи 60 одсто“, поручио је Курти на јучерашњој седници Главног одбора покрета Самоопредељење, на којој је поново подржан за будућег премијера.
До нових избора на Косову, наизглед, дошло је због неслагања Куртија са једне и опозиције са друге стране око кандидата за новог председника. У суштини, разлози су у настојању Аљбина Куртија да кључне полуге власти стави под своју контролу, а опозиције да покуша да му поткреше крила и умањи утицај. У тој стратегији Демократски савез за адут има Вјосу Османи.
У намери да контролише све, Курти је и са њом покварио односе, иако му је суштински помогла одређивањем 28. децембра за датум избора, у време новогодишњих празника и масовног пристизања албанске дијаспоре из западних земаља на Косово. Курти је покварио односе и са Демократским савезом, са чијим се председником Љумиром Абдиџикуом више пута састајао како би постигли политички споразум.
„У ствари, имали смо политичку странку и њеног експонента који је, са једне стране, похлепан за влашћу, жели све, а са друге стране није способан да постигне компромис“, тако је Абдиџику описао Куртија након што нису успели да се договоре.
Главни утисак протеклих дана страначке кампање, иако предизборна још званично није почела, јесте да ће на изборима 7. јуна главни ривали бити рехабилитовани ДСК, предвођен Вјосом Османи, и покрет Самоопредељење са Аљбином Куртијем на челу. Обоје претендују на највише функције.
Незахвално је прогнозирати ко ће коме и колико одузети гласова, али се верује да се изборна трка на неки начин уравнотежује, јер су и Аљбин Курти и Вјоса Османи међу ретким политичким фигурама код Албанаца које су добијале рекордно велики број гласова.
Четири недеље пред изборе, аналитичари међу Албанцима кажу да на њима не треба очекивати велике промене, али да не верују у Куртијевих 60 одсто. Распоред снага у новом парламенту биће такав да ће се једино кроз консензус, ако буде могућ, доћи до новог председника.
Приштински аналитичар Агон Маљићи изјавио је да би избори 7. јуна могли бити обележени нижом излазношћу бирача, наводећи пад ентузијазма и мање учешће дијаспоре као факторе који би могли утицати на резултат.
Он је медијима на албанском рекао да не очекује нужно велики пренос гласова из покрета Самоопредељење у Демократски савез Косова, али процењује да би могло бити мање укупног учешћа на изборима.
„Можда нећемо имати пренос гласова из Самоопредељења у ДСК, али би могла бити мања излазност. Постоји одређен број бирача који су на неки начин били одушевљени енергијом Османијеве и Куртија и у том контексту мања излазност би могла имати ефекат“, сматра Маљићи.
Професор са „АДГЕР института“ у Приштини, Абит Хоџа, тврди да је фактор који је некада масовно мобилисао бираче за Самоопредељење сада потрошен и да покрет мора да покаже конкретне резултате управљања.
„Потрошен је фактор који је довео до наратива који је Самоопредељење градило 10–12 година док није дошло на власт – нападима, злоупотребама, уништавањем режима, оним што су били прилично апстрактни појмови на Косову. Сада мора да покаже и практичне резултате онога што је урађено у последњих пет година“, рекао је Хоџа.
Да би се избегле нове кризе, а следећа је већ на видику после јунских избора, потребно је променити устав, јер друштво на Косову није дорасло избору председника у скупштини.
Тренутно у Приштини функционише влада на челу са Аљбином Куртијем у техничком мандату, док Аљбуљена Хаџиу, функционерка покрета Самоопредељење, обавља дужност председнице у статусу вршиоца дужности. Скупштина је званично распуштена.
Извор: РТС
