Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Милица Ђурђевић Стаменковски изјавила је да ће Закон о несталим лицима, који треба да буде донет до краја године, први пут системски заштитити породице несталих јер држава има обавезу да им пружи не само правну и материјалну заштиту већ и истину и достојанство.
Ђурђевић Стаменковски је за Косово онлајн нагласила да Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања озбиљно и посвећено ради на изради Закона о несталим лицима.
„Реч је о теми која није само правно или административно питање, већ питање савести државе, правде и дуга према хиљадама породица које деценијама живе између наде и бола. Иза нас су разговори са удружењима породица несталих, представницима надлежних институција, стручњацима и људима који ову трагедију носе свакога дана. У наредној фази следи усаглашавање коначног текста закона, јавна расправа и потом упућивање у скупштинску процедуру, са јасним циљем да Србија током 2026. године по први пут добије закон који ће на системски начин заштитити породице несталих“, нагласила је министарка.
Како истиче, постоји јасна политичка воља и пуна подршка државног руководства да овај закон буде донет, јер породице несталих више не смеју да буду препуштене саме себи.
„Држава има обавезу да им пружи не само правну и материјалну заштиту, већ и оно што најдуже чекају: истину и достојанство“, наводи она и наглашава да ће овај закон по први пут системски уредити положај породица несталих лица и омогућити да држава институционално призна њихову вишедеценијску патњу, неизвесност и борбу за истину.
„Посебан значај закон има за породице несталих и киднапованих Срба на Косову и Метохији, где се са отмицама наставило и након рата. Више стотина њих чека своју правду. То нису бројеви. То су породице. То су мајке које и данас постављају једно исто питање – где су наша деца? На изложби ‘Сећање’, једна мајка несталог дечака изговорила је стих који је у себи сабрао сву бол ових породица: ‘Убицо, опростила бих ти све, само да знам где си ми сина закопао’. То није само песма. То је крик свих породица чији најмилији никада нису враћени“, нагласила је Ђурђевић Стаменковски.
Она је открила и детаље закона и онога шта породице несталих могу да очекују.
„Закон ће породицама омогућити право на правично задовољење, здравствену заштиту, психосоцијалну подршку, правну сигурност и институционалну помоћ у тренутку идентификације и достојанствене сахране посмртних остатака. Биће омогућена и исплата правичне материјалне накнаде на годишњем нивоу у трајању од три године. Права породица несталих на Косову и Метохији биће у потпуности изједначена са правима породица несталих у ратним сукобима на простору Хрватске и Босне и Херцеговине“, истакла је министарка.
Када су у питању главне одредбе овог закона, Ђурђевић Стаменковски истиче да ће он јасно дефинисати статус несталих лица и чланова њихових породица, начин остваривања њихових права, као и обавезе државних органа у поступку тражења, идентификације и евидентирања несталих.
„Биће успостављена јединствена евиденција несталих лица коју ће водити Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у сарадњи са Комисијом Владе Републике Србије за нестала лица. Посебно ће бити унапређена сарадња са међународним организацијама и институцијама у региону, како би се убрзао процес расветљавања судбине несталих. Али суштина овог закона није само у члановима и процедурама. Суштина је у људима“, поручује министарка.
Подсетила је и на судбину породице Славуј која је протерана током Олује, али их је потом задесила и несрећа на Косову.
„Суштина је у породици Славуј, која је током Операције Олуја протерана из родног Двора на Уни. Млађи син, Ђуро Славуј, спасавајући живот стигао је у Приштину, где је наставио да ради као новинар. А онда је 21. августа 1998. године, заједно са колегом Ранком Перенићем, отет на путу Ораховац-Велика Хоча. Од тог дана њихове породице, колеге и цела јавност немају ниједну званичну информацију о њиховој судбини. Отмичари никада нису пронађени. Као што нису пронађени ни они који су више пута скрнавили спомен-обележје подигнуто њима у част. Истражујући случај Ђура Славуја, Удружење новинара Србије открило је да су у бази Међународне комисије за нестале особе ДНК узорци чланова његове породице вођени под погрешним презименом. И то можда најбоље говори кроз шта су ове породице пролазиле“, наглашава.
Због свега, закључује да овај закон није само закон.
„Ово је покушај државе да после деценија тишине каже породицама несталих – нисте заборављени. И Србија неће одустати од истине, правде и својих људи“, закључује Ђурђевић Стаменковски.
Извор: Косово онлајн
