У Србији се данас обележава Светски дан борбе против рака јајника, под слоганом „Све за једну, једна за све“, са јасном поруком да ниједна жена не треба да пролази кроз ову борбу сама.
Како је саопштило Удружење грађана за борбу против рака јајника и материце „Проговори“, у нашој земљи годишње од рака јајника оболи око 800 жена, док њих 450 изгуби битку са овом опаком болешћу. Практично, сваког дана три жене добију дијагнозу, а једна од њих, нажалост, премине.
Рак јајника у почетним стадијумима не изазива тегобе и због тога се ретко открива у овој фази. Када се појаве, симптоми карцинома јајника ни тада нису специфични и лако се могу приписати и неком другом, мање озбиљном стању.
Најчешћи симптоми су отицање стомака, нередовна столица, надимање, повраћање, бол у пределу карлице и осећај притиска у стомаку. Пошто ови симптоми нису драматични, обично је потребно доста времена да би се жена због њих обратила лекару, а болест у међувремену напредује.
„Више од 70 одсто пацијенткиња у тренутку постављања дијагнозе има болест у трећем или четвртом стадијуму, док је узрок настанка рака јајника и даље недовољно познат, што ограничава могућности превенције. Зато је од кључне важности да жене редовно одлазе на гинеколошке прегледе, како би се болест открила у ранијој фази“, објашњава проф. др Александар Стефановић, директор Клинике за гинекологију и акушерство УКЦ Србије.
Он истиче да Клиника за гинекологију и акушерство УКЦ Србије, као референтни центар за лечење рака јајника, располаже искусним тимовима за извођење комплексних, мултидисциплинарних операција које су у већини случајева неопходне, посебно имајући у виду да се болест у одмаклим стадијумима шири и на друге органе.
Хирургија, како наводи, представља основу лечења, али захваљујући напретку медицине и бољем разумевању генетских биомаркера, данас су могућности терапије значајно унапређене, што се одражава и на боље исходе лечења.
Додатни помак, указује др Стефановић, направљен је од априла ове године, када је на листу лекова о трошку обавезног здравственог осигурања уврштена и иновативна терапија за пацијенткиње које су ХРД позитивне, чиме је једном броју жена омогућено да болест држе под контролом дужи временски период и да им се продужи живот.
Генетичко тестирање данас има неизоставну улогу у доношењу терапијских одлука код пацијенткиња са карциномом јајника. Савремене смернице (ESMO, NCCN, ASCO) јасно препоручују да се све пацијенткиње тестирају већ у моменту постављања дијагнозе, и то кроз комбинацију герминативног и соматског тестирања, са посебним фокусом на BRCA 1/2 мутације и HRD статус, наводи се у саопштењу.
„Савремено лечење карцинома јајника данас се заснива на принципима прецизне медицине, што значи да терапију прилагођавамо свакој пацијенткињи појединачно, руководећи се не само типом тумора, већ и специфичним генетичким профилом. Тестирање BRCA мутација у нашој пракси започето је 2016. године, најпре код пацијенткиња код којих се болест вратила“, објашњава др Радмила Јанковић, руководилац Службе за научноистраживачку и образовну делатност Института за онкологију и радиологију Србије.
Она наводи да су се у почетку анализирале наследне BRCA мутације, које су се показале као важан показатељ доброг одговора на циљану терапију, а касније су у тестирање укључене и соматске мутације, које настају у самом тумору, чиме је број пацијенткиња које могу имати корист од оваквог лечења повећан за око 30 одсто.
„Додатни искорак направљен је увођењем HRD тестирања, које идентификује пацијенткиње са поремећајем у механизмима поправке ДНК. Управо код ових пацијенткиња циљана терапија показује посебно добре резултате. Данас чак око 50 одсто пацијенткиња има HRD позитиван налаз, што значи да је значајно проширена група жена које могу добити терапију прилагођену свом молекуларном профилу. То у пракси доноси боље исходе лечења, али и квалитетнији живот пацијенткиња“, објашњава др Јанковић.
Рак јајника заузима неславно осмо место међу малигнитетима, а према најновијим подацима, једна од 78 жена суочава се са овом болешћу. Петогодишња стопа преживљавања у раној фази премашује 90 одсто, док у узнапредовалом стадијуму не прелази 30 одсто.
„Иза сваке дијагнозе стоји жена, породица и једна тиха, свакодневна борба која се не види споља. Управо зато је подршка оно што прави разлику, подршка породице, лекара, али и жена које пролазе кроз исто искуство. Кроз рад удружења свакодневно видимо колико значи када неко каже ‘разумем те’ и пружи руку у тренутку када је најтеже. Зато желимо да пошаљемо јасну поруку свим женама – нисте саме“, поручује Горица Ђокић, представница Удружења “Проговори”.
Према њеним речима, посебно охрабрује то што данас постоје и савремене терапијске могућности за одређене групе пацијенткиња, попут оних са HRD позитивним налазом, којима је омогућено да болест држе под контролом дуже и имају квалитетнији живот.
„Овогодишњим слоганом ‘Све за једну, једна за све’, подсећамо колико су заједништво, информисаност и међусобна подршка важни у овој борби. Јер заједно смо заиста јаче“, закључује Ђокић.
Извор: Танјуг
