Кабинет премијера Ђура Мацута ушао је у другу годину рада. Мацут поручује да је Влада у овом саставу са 31 министарством гломазна, као и да је комуникација отежана. Ако бисмо имали мањи број министарстава, вероватно бисмо били оперативнији, наглашава Мацут.
Мацут истиче да је предлог председника Републике о смањењу броја министара, државних секретара, агенција и управа потпуно оправдан.
„То је један потпуно оправдан предлог и потпуно оправдан коментар. Ја сам имао прилику са председником да коментаришем на ту тему да је Влада у овом саставу са 31 министарством гломазна и врло тешка за комуникацију. Мислим да се оперативност Владе на тај начин можда и успорава. Ако бисмо имали мањи број министарстава, вероватно бисмо били оперативнији“, сматра Мацут.
Објашњава да би тиме административне процедуре биле једноставније.
„Ми сада имамо дигитализован простор државни, који значајно доприноси бржој и бољој ефикасности рада државне управе, па самим тим и Влада је можда оперативнија у неком мањем обиму. Постоји једна дисфункционалност у физичком смислу где су министарства распоређена дифузно по Београду, где немате концентрисаност, што исто донекле отежава целу причу. Али, ако бисмо рационализовали број министарстава, али и број и структуру унутар министарстава, вероватно бисмо добили исти, ако не и бољи ниво оперативности“, наглашава Мацут.
Напомиње да би се на тај начин неке процедуре лакше решавале у оквиру једног министарства.
„После годину дана рада, ја сам потпуно схватио да су неке ствари врло тешко коректибилне. Постоји једна сложеност око тога да се одређени послови делегирају на одређене агенције које могу бити делови министарстава, јер они данас и функционишу тако, али су званично тела Владе. Она су под контролом Владе, а заправо су између једног или два министарства у координацији са, рецимо, Генералним секретаријатом Владе. Стварно је то доста компликовано. Мислим да би постојао простор за једну такву рационализацију и то потпуно подржавам“, додаје Мацут.
У Скупштини Србије у наредном периоду требало би да се расправља о поверењу Влади. На питање да ли је спреман за наставак рада у овој Влади, за реконструкцију или у крајњем случају за распуштање Скупштине, предизборну кампању и расписивање парламентарних избора, Мацут каже да је спреман за било коју опцију.
„Влада ће наставити да ради у пуном капацитету и ту не постоји никаква сумња. За све друго што је потребно, Влада ће бити на располагању и Скупштини и уопште у читавом предизборном циклусу који нам следи. Да ли ће избори бити раније или касније, то је само ствар процене, али мислим да немамо неку велику потребу у овом тренутку да журимо по том питању“, каже Мацут.
Када је реч о захтеву за гласање о поверењу Влади, Мацут каже да тиме „можда губимо време и расправљаћемо нешто о чему ова Влада није доносила мишљење“.
„Мислим да то само штети и да такво политичко скретање или тај некакав политички спин или покушај да се нешто расправља, може само да одвуче пажњу од главних ствари, али на тај начин се и наш такозвани рејтинг у некој међународној заједници донекле ипак дестабилизује. Мислим, то нема потребе радити“, каже Мацут.
Истиче да је расправа о поверењу Влади дозвољена и прописана, али да је важно да буде и аргументована, без вређања и без прозивања.
„Врло је велика склоност да се у Скупштини на личној основи разговара. Треба просто рећи шта је ту проблем и сузити читаву ту причу уколико је уопште потребна. Не треба да користимо скупштинску арену за решавање неких личних или уско партијских потреба. Мислим да је то ипак непотребно“, поручује Мацут.
Говорећи о ситуацији у вези са Нафтном индустријом Србије, Мацут потврђује да држава није задовољна понудом мађарске компаније МОЛ, али да нема разлога за бригу.
„Предлог који је компанија МОЛ поднела није прихватљив у потпуности за нас. Постоје потребе да се то коригује, а пре свега се односи на стабилност нашег тржишта и снабдевања. Наша рафинерија мора да ради. То су основни услови да се српско тржиште снабде у потпуности са дериватима, да постоји сталност у томе и да постоје гаранције да је Србија примарна у сваком смислу у одлучивању око тога шта ће и како та компанија да производи и какви ће бити пласмани“, наводи Мацут.
Указује да су то основне ствари око којих се води реч и да су то црвене линије, односно да су то ствари преко којих се не може прећи. „Према томе, ако имамо нафтну компанију која јесте на територији Србије и јесте наша национална компанија која је одувек то и била – Србија свакако мора да буде партнер у таквим разговорима“, додаје Мацут.
Истиче да смо дошли до границе када је потребно све коначно решити.
„Ми имамо те санкције које трају доста дуго и стално продужавамо то. Са америчке стране имамо разумевање. Очигледно да се то продужава на дуже временске периоде, али свакако свима стрпљење цури и нама, али и да кажем другој страни и у преговарачком смислу, али и ОФАК-у који је мониторинг орган који међународно контролише дешавања у тој области. Тако да потпуно разумем и нестрпљивост и нашу и уопште. Са друге стране, потребе МОЛ-а да постигну што боље позиције у свом уговору, али то никако не може да иде на штету Србији“, објашњава Мацут.
Наглашава да је ситуација под контролом када је реч о снабдевању тржишта нафтним дериватима. „Ми вршимо те корекције давањем из резерви одређених количина нафте за прераду. То су релативно мање количине, али тако одржавамо стабилан ценовни однос са коначним производима и немамо никакве несташице. Kао што сте видели, ми потпуно нормално функционишемо“, објашњава Мацут.
Указује и да се резерве допуњују. „Нисмо ни у каквој паници нити у потреби да будемо забринути. Према томе, све је стандардно и стабилно и мислим да ту нема дефинитивно простора за неку забринутост“, рекао је Мацут.
На питање јесу ли за Скупштину Србије спремне препоруке Венецијанске комисије које се тичу правосудних закона, али и препоруке ODIHR-а које се односе на изборне законе, Мацут каже да су у току разговори о последњим усклађивањима по питању сета правосудних закона са Венецијанском комисијом.
„До јуна бисмо то морали да имамо коначно решено“, додаје Мацут.
Напомиње да је у финалној верзији и усклађивање препорука ODIHR-а које се односе на изборне законе.
„Тако да се надам, као што је председница Скупштине већ најавила, да ћемо ускоро имати и решење по том питању, тако да ћемо се коначно негде зауставити на томе у претпроцедурама за припрему за изборе, што треба да постане један рутински посао у земљи. Мислим да се ту изузетно много ради и да је стварно на Скупштини да коначно ово све пресече и да добијемо те неке елементе које је ODIHR препоручио да се и ураде до тренутка избора“, поручује Мацут.
Указује да све што се ради усклађује се са Европском унијом. „Можда постоји неразумевање да ми нешто радимо на своју руку, али све што оде од нас иде кроз тела Европске комисије или рецимо Венецијанске комисије која је тело Савета Европе где се све то заправо анализира“, закључио је Мацут.
Извор: РТС
