Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да је питање решавања косовског проблема високо на агенди Европске уније и да се о томе интензивно разговара, али и да је тешко да ће Шпанија, Грчка, Кипар, Словачка и Румунија променити став.
Преговори са тих пет држава су свакако један од циљева Комисије у покушају да се испостави неки предлог за решење косовског питања, каже Миливојевић за Косово онлајн и додаје:
„И друга порука је да је питање Косова и Метохије високо на агенди Европске уније и да се та прича на неки начин убрзава. То видимо из неких других информација, рецимо из актуелизовања питања чланства Косова у Савету Европе, као и из притисака Немаца и Британаца у том правцу, тако да мислим да је и ова изјава у том контексту“.
Даље поручује да ако анализирамо пет држава ЕУ које не признају Косово, тешко да може доћи до промене става.
„Када је реч о Шпанији, тешко да има шансе да промени став, зато што су разлози због којих она не признаје Косово и даље актуелни, пре свега питање Каталоније и Баскије. Када је реч о Кипру, мислим да ту има најмање шансе за промену става, јер би тиме Кипар ушао у замку да мора да доведе у питање и сопствени територијални проблем, односно север Кипра. Грчка је везана кипарским питањем. За Грчку је то питање територијалног интегритета Кипра и грчко национално питање. Грчка не признаје самопроглашену независност Косова пре свега због Кипра и подршке Кипру. Она сама, као држава, нема директан разлог за такав став, али кипарско питање је за њу стратешко национално питање“, каже Миливојевић.
Када је реч о Румунији, Миливојевић истиче да је њен мотив пре свега принцип.
„Она у том контексту има у виду и историјска питања, укључујући Бесарабију. У последње време, поново се помиње уједињење Молдавије и Румуније и увођење румунског језика као званичног у Модавији. Тај процес даје додатну тежину румунском принципијелном ставу. Румунија се држи тог принципа и никада се није одрекла става о Бесарабији. Сматрам да је то њен кључни мотив. Једино ако би се питање Молдавије решило, могла би се евентуално променити и та позиција. Остаје Словачка. Ту је питање словачко-мађарских односа. Имамо нову власт у Мађарској и видимо да се национална политика не мења. За Словачку је то такође принципијелно питање и не очекујем промену става, иако очигледно постоји одређени притисак и активности у том правцу“, наводи Миливојевић.
Он каже и да би Кос под охрабрујућим знацима могла да мисли и на Охридски споразум.
„Са становишта Европске уније, он представља основ за Поглавље 35. У Охридском споразуму се не помиње експлицитно де јуре признање, али његови елементи подразумевају де фацто признање. У првој тачки говори се о добросуседским односима. У другој о међусобном поштовању територијалног интегритета на основу Повеље Уједињених нација, што се може тумачити као де фацто признање. У четвртој тачки говори се о слободном приступу међународним организацијама без ограничења. То је такозвани немачки модел признање постојања државе без формалног де јуре признања. Могуће је да на тој основи госпођа Кос и Европска комисија граде своју позицију, јер све чланице ЕУ то прихватају и јер се инсистира да је Охридски споразум правно обавезујући. То је оно што Србију обавезује у преговарачком оквиру као завршни чин нормализације. Могуће је да се на томе гради стратегија и да се тиме превазиђе чињеница да пет држава не признаје Косово“, каже Миливојевић.
Закључује да је та тема високо на агенди, да се интензивно разговара и да се покушава пронаћи формула.
„То треба посматрати и у контексту јачања политике проширења и интереса да се регион обухвати. Међутим, није могуће обухватити регион без Србије, а није могуће обухватити Србију без решења косовског питања. Зато се тражи нека формула. Није случајно што и наша страна интензивно ради на политици проширења“, изјавио је Миливојевић.
Извор: Косово онлајн