У Галерији Центра за културу „Сава Дечанац“ у Лепосавићу вечерас је одржана књижевно-научна трибина под називом „Књижевна прошлост и садашњост на простору југоисточне Србије“, у организацији Института за српску културу Приштина – Лепосавић.
На трибини су говорили проф. др Горан Максимовић, проф. др Мирјана Бојанић Ћирковић и др Мирјана Бечејски, који су публици представили значајна истраживања, издања и пројекте посвећене књижевном наслеђу југа Србије, али и отворили важна питања о савременим токовима књижевности.
Др Мирјана Бечејски истакла је да трибина није била само представљање књига, већ и прилика за дубље промишљање књижевног простора и његових граница.
„Данашња трибина била је повод не само да се представе нека издања из едиције ‘Канон’, већ и да се отвори питање шта представља књижевност југоисточне Србије и колико је то широк простор – не само географски, већ и културно“, казала је Бечејски.
Она је нагласила да су покренуте теме књижевног канона, односа документа и наратива, као и значаја усмених сведочанстава у савременим истраживањима.
„Овакве трибине су значајне јер приближавају публици не само белетристику, већ и научне монографије које су писане приступачним језиком“, додала је она.
Професор Горан Максимовић представио је резултате дугогодишњег научног пројекта који се бави књижевним развојем овог простора.
„Представили смо истраживања и издања која се односе на књижевни живот југоисточне Србије од краја 18. века до савременог доба, показујући колико је тај простор био динамичан и значајан за српску културу“, рекао је Максимовић.
Он је посебно указао на тематску разноврсност књижевности овог краја.
„Књижевност југа Србије обухвата широк спектар тема – од јуначке традиције Топлице до лирских и емотивних слојева у делима из Ниша и Врања. Оно што их обједињује јесте снажна уметничка вредност и изазовност читања“, истакао је Максимовић.
Говорећи о континуитету, нагласио је повезаност прошлости и савремености.
„Наша истраживања показују да постоје снажне везе између књижевне прошлости и савременог стваралаштва на овом простору“, казао је Максимовић.
Проф. др Мирјана Бојанић Ћирковић представила је резултате теренских истраживања усмених сведочанстава из Топличког краја о Другом светском рату.
„У две збирке сабрано је више од 60 сведочанстава ‘малог човека’ о великој теми каква је Други светски рат. Та казивања имају и документарну и културну вредност“, рекла је она.
Како је истакла, ова сведочанства не доносе само историјске чињенице, већ и слику свакодневног живота и обичаја.
„У тим причама налазимо и фолклор, обичаје, али и аутентична сећања која су испричана са посебним пијететом и веродостојношћу“, додала је Бојанић Ћирковић.
Она је упозорила на важност бележења оваквих прича.
„Можда хватамо последњи тренутак да забележимо сведочанства из прве руке. Са одласком казивача одлазе и њихова сећања, зато је важно да их сачувамо.“
Трибина је још једном потврдила значај научних и културних сусрета у очувању идентитета и књижевног наслеђа, као и потребу за даљим истраживањима и повезивањем прошлости са савременим књижевним токовима.
Извор: Косово Онлајн
