Преговори који се воде о НИС-у, пре свега са мађарским МОЛ-ом, иду у добром току и то је примарна ствар коју америчка администрација жели да види и због тога не би требало да опструише даљи ток договора, сматра професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић. Објашњава и због чега се ова енергетска криза сматра највећом до сада, али и како је керозин постао први енергент са чијим несташицама ћемо суочити.
У петак истиче оперативна лиценца за рад Нафтне индустрије Србије. Неизвесност у вези са њеним продужењем поново је у фокусу, у тренутку када се воде разговори о будућности компаније и њеној власничкој структури. Истовремено, глобалне прилике на тржишту нафте додатно компликују ситуацију.
„Два су кључна датума када се ради о НИС-у – 17. април, када истиче оперативна лиценца, а други датум је 22. мај. Наравно, како нека лиценца истиче, тако се ми увек прибојавамо да ли постоји могућност и шанса да та лиценца буде ускраћена, јер видели смо да ниједна лиценца није у недоглед омогућена и да сваки пут се поставља питање и појављују се ризици да ли ће бити одобрена“, каже професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић.
Према његовој оцени, разговори између главног преузимача НИС-а и постојећих власника теку у позитивном правцу, што може бити важан сигнал за доносиоце одлука у САД.
„Преговори који се воде, пре свега са мађарским МОЛ-ом, иду у добром току и то је примарна ствар коју америчка администрација жели да види и ни на који начин не би требало да опструише даљи ток договора“, истиче Лукић.
На питање јесмо ли ми сада ближе одрживом решењу за НИС, Лукић каже да му се чини да постоји високо интересовање, с обзиром на све неизвесности и ризике који данас постоје у глобалној економији, да та трансакција буде завршена.
„На начин да ми имамо обезбеђено континуирано снабдевање сировом нафтом и да користимо Јанаф као главни ток допреме сирове нафте до наше земље, до НИС-ове рафинерије“, додаје Лукић.
Коначна одлука о лиценци, међутим, зависи од ОФАК-а, али и шире политичке структуре у Вашингтону.
„ОФАК је неко ко на крају процењује и иза ОФАК-а стоји комплетна америчка администрација, јер ОФАК функционише под Министарством финансија САД. Kао такав, министар финансија САД увек има директан уплив у оно како одлучује ОФАК, односно може да се информише и наравно да преиспитује неку иницијалну одлуку пре него што дозволи њено одобрење, а опет над министром финансија стоји амерички председник, који такође може својом ингеренцијом да утиче на кретање тока и одлука“, објашњава Лукић.
Тензије на тржишту нафте не попуштају
Неизвесност на светском нафтном тржишту се наставља. Упркос најављеном примирју изостало је веће смањење цене барела.
„Два су разлога за то. Прво, до смиривања тензија је дошло због тога што је најављено двонедељно примирје. То двонедељно примирје је требало да купи време за спровођење интензивирања дипломатских процеса и преговора који би требали да се заврше неким ширим обавезујућим споразумом. Међутим, после иницијалних разговора који су крајем прошле недеље почели, изгледа да је брзо дошло до застоја у преговорима. Дакле, немамо толику гаранцију да ће ти преговори на крају да буду успешни“, каже Лукић.
Друга ствар, додаје, је што се америчкој администрацији никако не допада чињеница да објективно иранска страна тренутно има потпуну контролу над Ормуским мореузом, односно да она контролише ко ће, када и како да прође кроз тај мореуз.
„Америчка администрација сада вероватно и као вид додатног дипломатског притиска намерава да контролу Ормуског мореуза преузме на себе и да покаже да и она јесте власна и утицајна у Ормуском мореузу, мада у овом тренутку није баш најјасније шта би та контрола значила и на који начин би неки бродови, танкери који прођу кроз Ормуски мореуз били третирани од стране америчке морнарице, што је додатни ризик да тржиште нафте се не смири до краја, односно да те повишене тензије остану и даље повишене“, објашњава Лукић.
Србија стабилна, али цену плаћа држава
Упркос глобалним поремећајима, домаће тржиште енергената за сада функционише стабилно, како у погледу снабдевања, тако и цена.
„У датим околностима наша земља се заправо понаша и поступа као да спада у економски јаче земље и потврђује свој статус економске снаге тиме што обезбеђује стабилност нашег тржишта на начин на који објективно друге земље, па чак и у Европској унији, заправо већина земаља у Европској унији не постиже“ наводи Лукић.
Истиче да је држава успела да одржи стабилност, али да то има своју цену, пре свега по јавне финансије.
„Обезбеђивање стабилности увек долази уз одређене цене и за сада ту цену ми можемо да платимо“, каже Лукић.
Говорећи о томе шта држава још може да предузме, Лукић каже да права дилема у овом тренутку није више колико и шта држава може да предузме, јер држава је искористила пуни арсенал оних мера које су до ње.
„Све наредне мере које би могле да се предузму, би заправо подразумевале да потрошачи са своје стране морају одређена ограничења добровољна или слично у потрошњи да спроведу. Kључна дилема у овом тренутку јесте колико држава дуго још може ове инструменте и мере које је применила да остави на снази“, додаје Лукић.
Истиче да цену ових мера сада плаћа држава.
„Заправо, болност државе и ових мера се рефлектује кроз јавне финансије и стање јавних финансија, које је још увек у нашој земљи на задовољавајуће високом степену стабилно и сигурно. И наша држава, чини ми се, има веће и јаче бафере него економски снажније земље у овом тренутку“, поручује Лукић.
Европа под највећим притиском
Европска унија, као увозник енергената, суочава се са озбиљним изазовима, посебно када је реч о снабдевању гасом.
„Европа као континент је енергетски зависна. Њен енергетски биланс је негативан. Она директно зависи од увоза свих енергената, јер их нема довољно и енергетски биланс Европске уније у овом тренутку прилично лоше изгледа“, указује Лукић.
Иако углавном говоримо о нафтним дериватима, за Европу већи притисак долази са стране тржишта гаса. Лукић истиче да су залихе гаса на ниском нивоу, што додатно повећава притисак на цене и стабилност тржишта.
„Складишта гаса су испод 30 одсто. Међутим, цена је сада неодмерено висока, да ако сада крећете да их попуњавате, врло вероватно да ћете направити крупне трошкове које можда нећете моћи да покријете у другом делу године или ћете морати да продајете гас скупље онда када је он заправо јефтинији на тржишту“, наглашава Лукић.
Зашто би ово могла да буде највећа енергетска криза
Сва упозорења кажу да и ако се рат оконча, енергетска криза остаје.
„Када је енергетска криза избила, свет је у глобалу у неверици посматрао сва дешавања и није очекивао да ће да дође до блокаде путева енергената. На сличан начин мислим и да тржиште и да сви велики играчи на глобалном нивоу сагледавају да свака најава мировног споразума јесте толико далеко и чак ако он и буде постигнут, питање је стварног дејства тог споразума, што значи да свака најава разрешења кризе се дочекује са извесном дозом подозрења на светским финансијским тржиштима, што потпирује високу цену енергената која опстаје“, објашњава Лукић.
Анализе показују и да је ова енергетска криза која је у току највећа до сада, а Лукић каже да све велике енергетске кризе заправо имају исходиште у Персијском заливу.
„У прошлом веку смо видели да сви нафтни шокови су долазили из Персијског залива, нису долазили са стране Совјетског Савеза. И у овом веку ми сем кризе, иако је Ирак био под санкцијама, иако је дошло до свргавања режима у Ираку, није дошло до велике енергетске кризе, али када се токови нафте у том региону поремете на овој разини, на нивоу на коме се сада налазе, то јесте, наравно, извориште најкрупнијих и највећих економских проблема“, наглашава Лукић.
Керозин – прва несташица коју ћемо осетити
Поручује и да у овом тренутку не можемо сагледати крај те кризе. Економске последице већ се осећају, пре свега кроз раст цена деривата, који директно утичу на цене робе и услуга.
„Није само цена сирове нафте оно што се прати. Ми заправо највише пратимо цену нафтних деривата. Када кажемо цена нафтних деривата, опет нису сви једнако значајни. Цена безоловног бензина је далеко мање битна од цене дизела, а цена дизела је скочила више у глобалу на светском нивоу него што је скочила цена сирове нафте“, објашава Лукић.
„Та цена дизела се директно транспонује у све оне производе и услуге које имате у класичној потрошачкој корпи просечног грађанина било које земље, што значи да ће врло вероватно на широком дијапазону производа да се осети скок тих цена“, додаје Лукић.
Посебну забринутост изазива могућност несташице керозина, што би могло да утиче на авио-саобраћај.
„То је први нафтни дериват код кога ћемо осетити шта заиста значи несташица. Очекивали смо у неким земљама као што је Велика Британија да ће тај проблем да избије са гасом, али изгледа на глобалном нивоу да ће керозин ипак да буде први тај који ће можда приземљити одређене авио-линије“, упозорава Лукић.
