Историчар Александар Гуџић изјавио је за Косово онлајн да је циљ резолуције „о истини и достојанству жртава рата“, коју је усвојила Скупштина Косова, да се доминантни наратив о рату на Косову не преиспитује, додајући да Аљбин Курти себе види као „оца треће косовске републике“, која је искључиво национална и изграђена на албанским жртвама.
„Најпре бих се осврнуо на број посланика који су гласали за усвајање те резолуције – 90 посланика. Ако говоримо о албанским партијама и посланицима који у косовском парламенту представљају те партије, може се слободно рећи да је то стопроцентна подршка. По мом мишљењу, Косово одустаје од концепта грађанске државе и улази у период националне државе“, рекао је Гуџић.
Према његовим речима, политичке елите то више не скривају, а премијер Аљбин Курти покушава да се промовише као један од водећих људи и „отац треће републике“.
„Прва република била је у Качанику 1990-их година, када су албански представници на скупштини у Качанику прогласили Косово републиком. Друга република била је 2008. године, када је Косово прогласило независност, а Аљбин Курти жели да буде отац треће косовске републике – да косовску државност изгради на наративу искључиве албанске жртве, на херојској борби ОВК и да Косово ослободи утицаја међународне заједнице“, оцењује он.
Гуџић је рекао да Курти види Србе као препреку том циљу, јер међународна заједница, по свом мандату, води рачуна о правима српске заједнице на Косову.
Говорећи о резолуцији, Гуџић је оценио да ће она изазвати додатно неповерење Срба према косовским институцијама, додајући да је слобода говора такође угрожена.
„Свакако ће бити ограничена могућност преиспитивања одговорности ОВК у ратовима 1990-их за евентуалне ратне злочине. Такође ће бити угрожена могућност да се износе другачија мишљења о ратовима, а смисао и суштина ових закона јесу, по мом мишљењу, да се теме 1990-их и наратив који је доминантан у косовској научној, али и политичкој и широј јавности, не преиспитују и не доводе у питање“, казао је Гуџић.
Наводи да би међународна заједница требало да реагује, али напомиње да не очекује да ће то донети резултате када је у питању промена ставова косовске политичке елите.
„Ратови 1990-их, ратови за југословенско наслеђе, и на Косову, али и у Хрватској и у БиХ, били су и грађански ратови. То су најпрљавији ратови који могу да задесе етничке групе које су живеле на овим просторима и које још увек живе. Ту је ратова било и са једне и са друге стране. Да ли међународна заједница треба да реагује – да. Да ли ће то реаговање довести до неких резултата – скептичан сам и не верујем да ће то у већој мери довести до ревидирања ставова политичких елита на Косову“, закључио је Гуџић.
Извор: Косово Онлине
