У приштинском парламенту у петак је усвојена резолуција о заштити „историјске истине и достојанства жртава рата“. И док је за правнике реч о једностраном политичком акту који може произвести „правно дејство“, из Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ упозоравају да је овај документ нови облик напада на све жртве и наставак негирања постојања српских жртава на Косову.
За резолуцију су гласали представници свих албанских политичких странака, а у документу се захтевају нове истраге, хапшења и суђења за наводне ратне злочине против албанског становништва током 1998. и 1999, као и кажњавање оних који их „негирају или умањују“.
Такође, тражи се и увођење казни за све који почине дело „кршење достојанства жртава, одобравају, величају или оправдавају тиранију и произвољну владавину Србије, као и злочине које је починила на Косову, или шире српску пропаганду“.
„Једини потврђени подаци о српским злочинима на Косову су званични подаци Института за ратне злочине на Косову“, наводи се у резолуцији приштинског парламента.
Из Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ упозоравају да, као ни у ранијим случајевима, ни ова декларација о ратним злочинима не помиње страдање Срба, чиме се ствара лажан наратив да су на Косову само Албанци били жртве.
„На територији КиМ доношење сваког вида резолуције или закона представља врсту напада на све жртве српске и других националности које се нигде не помињу у њиховим законима и резолуцијама. У Удружењу сматрамо да постоји могућност да се на овакав начин настави пут којим Приштина покушава да прикаже да није било жртава ни једне друге стране, осим албанске и да су само албанске жртве претрпеле штету. Све остале нације које су живеле на КиМ, пре и после 1999, покушавају да се ставе ван значаја“, сматра законски заступник овог Удружења, правник Славиша Вуксановић.
Срећа је, додаје, што оваква резолуција нема никакав утицај на могуће нове кривичне поступке, али и упозорава да може бити „алиби“ за пресуде које се очекују пред Специјализовaним већима у Хагу против Хашима Тачија и још тројице лидера ОВК.
„Ова резолуција остаје само као покушај да се на Косову створи слика да пресуда која треба да се доносе представља вид политичке, а не стварне одлуке и стварне ситуације која се догађала на терену током 1998, 1999. и 2000. године“, сматра Вуксановић.
Вуксановић каже да је Удружење породица киднапованих и несталих лица на КиМ израдило прецизну евиденцију киднапованих и несталих Срба и неалбанаца током периода који је наведен у приштинској резолуцији.
Проблем је, истиче, што се албански документ уопште не бави случајевима киднапованих и отетих Срба и других неалбанаца у периоду од 1. јануара 1998. до 30. децембра 2000. године.
„До почетка бомбардовања, 23. марта 1999. на КиМ је киднаповано 144 лица. Од њих, пронађено је 66. Током НАТО бомбардовања отето је 108 особа, а 63 је пронађено. Након потписивања Кумановског споразума на КиМ киднаповано 701 лице од којих је 280 пронађено“, каже Вуксановић.
Истиче да је, након доласка више од 50.000 припадника разних међународних снага, на КиМ киднаповано и нестало три пута више људи него пре и за време НАТО агресије.
Плаши се да приштинска резолуција представља сакривање и негирање тих злочина. „Прва киднаповања на КиМ почела су између 21. и 23. априла 1998. у околини Дечана, где је убијено девет људи. Имамо киднаповање девет рудара у јуну за којима се и данас трага“, наводи.
Подсећа да је у великој акцији ОВК у Ораховцу киднаповано и отето више од 100 Срба.
„Од тог броја, у присуству Међународног комитета црвеног крста, ослобођено је 35. Од 17. до 21. јула 1998. трага се за још 40 лица. Након тога је било још појединачних киднаповања“, набраја Вуксановић.
Бивши војни тужилац, адвокат Драган Пашић каже да усвојена приштинска резолуција „представља једнострани политички акт, који нема упориште у међународном праву“.
„У томе није учествовала српска страна, а не постоје ни међународни арбитри. То је политичка платформа која даје инструкцију правосудним институцијама Косова да усвоје измену кривичног законика, у којем би било дефинисано ново кривично дело – негирање или минимизирање злочина на Косову и где би биле прописане строге кривичне санкције од три до десет година затвора“, сматра Пашић.
У резолуцији се од министарства спољних послова и председништва тражи да, у случају да се на међународним форумима или јавним изјавама „напада истина“, реагују у „реалном времену“.
„Надлежне институције се обавезују да свака јавна активност, изложба или публикација која се бави периодом рата буде заснована на изворима које је верификовао и потврдио Институт за ратне злочине на Косову, као ‘научно кредибилна истраживачка институција’, као и на коначним одлукама правосудних институција, како би се избегла било каква интерпретација која нарушава достојанство жртава и истину о ослободилачком рату“, наводи се у резолуцији.
Пашић нема дилеме да ће овакве „инструкције“ производити правно дејство, али само на територији Косова.
„То никако не може бити правно обавезујући документ у међународно-правном смислу јер Европски суд за људска права, чији је основни документ Европска конвенција за заштиту људских права и слобода, дозвољава јавно изражавање и изношење мишљења и слободу говора. То дефинише члан 10 Европске конвенције“, истиче Пашић и изражава наду да овакав акт неће правно опстати јер ће међународне институције учинити све да „неутралишу правно дејство тог документа“.
Упитан који би то догађаји из ближе историје Косова могли да буду предмет „кажњавања“, овај правник нема дилему да је „Рачак централна тачка“.
„Помињу се и друга места, као село Преказ или Меја, Адем Јашари… Постоји списак места која представљају неспорне историјске догађаје и за косовску полицију и тужилаштво не треба да буду спорне, са аспекта донете резолуције. То је нешто попут ‘рес јудиката’ – пресуђена ствар“, сматра Пашић.
Уверен је приштинска резолуција има намеру не само да ограничи, већ да – укине дијалог.
„Ово је корак уназад, а не унапред. На овај начин се не решавају спорна питања између Албанаца и Срба. Не решава се ни једно спорно питање које садржи било коју врсту злочина“, наглашава Пашић.
Упозорава да, сем министарства правде које ће бити задужено за припрему измена кривичног закона, резолуција обавезује да до измена дође и у приштинском образовном систему.
„Министарство образовања треба да припреми комисију која треба да изврши ревизију историјских чињеница, па ће бити неупитна улога тзв. ОВК, а личности за које међународна заједница тврди и за које је доказано да су ратни злочинци, биће хероји у косовском друштву. То је оно погубно што ће се деца у основним и средњим школама, на факултетима учити у погрешном смеру – да су хероји лица за која не само да постоји основана сумња да су ратни злочинци, већ су и, доказано пред међународним институцијама, извршиоци најтежих кривичних дела из области међународног хуманитарног права“, закључује Пашић.
Извор: РТС
