Након што су астронаути посаде мисије Артемис II обишли тамну страну Месеца, повратак на Земљу очекује их 10. априла. Десетодневна експедиција представља још један корак у припреми за слетање на Месец, које је најављено за 2028. годину.
„Морам вам рећи, док смо обилазили Месец, видели смо све призоре које смо гледали са Земље током целог живота, али сада их видимо из другачије перспективе. Видели смо призоре које ниједан човек никада раније није видео, чак ни у Аполону, и то је било невероватно за нас. А један од највећих тренутака је био повратак са друге стране Месеца и поновни први поглед на планету Земљу након што смо били без комуникације око 45 минута“, рекао је командант мисије Артемис II, Рид Вајзмен.
Овако звуче први утисци једног од астронаута Насине посаде „Артемис“ након што су први у историји облетели земљин сателит и уједно се отиснули даље у свемир него што се човек икада удаљио од планете земље. Очи целог света упрте су у њих, а у тренутку када се много ратова води на земљи, овакве експедиције уливају наду да човечанство и даље има нешто заједничко. Такав дух владао је и пре 54 године када је мисија Аполо истраживала свемир.
„Ја мислим да је ово важна порука човечанству генерално. Ово што су имали прилику да виде кроз ову мисију. Да нас ипак све повезује на начин да схватимо да смо део људске заједнице и да је то заиста један стварни напредак и да је то пут којим треба да идемо као цивилизација“, рекао је Душан Мрђа са Природно-математичког факултет.
Ово је друга фаза Насине припреме за слетање на Месец које је најављено за 2028. годину. Тада би могао да се добије и одговор на питање шта се тачно налази на земљином сателиту, а што би човеку могло да користи.
„Додатно ће се испитати геолошки састав и доступност минерала и појединих изотопа који могу да буду корисни. Неки изотопи попут хелијума три могу да буду веома интересантни и наћи ће се начин да се они продукују из геолошких структура на површини месеца,“ прича Мрђа.
Баш због потенцијалних вредности за човека али и због престижа, одлазак на Месец није само циљ НАСА-е већ и Кине, Индије, Русије, које такође, кроз своје свемирске програме и агенције, активно раде на слању мисија на месец.
„До сада је НАСА имала примат у мисијама попут ове. На крају крајева они су то и остварили у Аполо мисији али је заиста Кинеска космичка агенција остварила успехе. Пре 3, 4 године они су успешно спустили летилицу на Месец. Узети су узорци, враћени су на Земљу. То је опет нешто што се дешавало седамдесетих година прошлог века. И они грабе крупним корацима напред и вероватно ће то неко позитивно ривалство у односу на НАСА-у допринети да или НАСА или кинески представници“, каже Мрђа .
Да је пут на Месец наслеђе Аполо мисије, а залог за будућност целокупног човечанства, става је члан посаде, Канађанин Џереми Хансен.
„Док превазилазимо највећу удаљеност коју су људи икада начинили од планете земље, радимо то у част изузетних напора и подвига наших претходника у људском истраживању свемира. Наставићемо путовање још даље у свемир пре него што мајка земља успе да нас врати свему што нам је драго. Најважније је да бирамо овај тренутак да изазовемо ову генерацију у следећој како бисмо осигурали да овај рекорд не буде дуговечан,“ рекао је члан посаде Хансен.
Док се чека да посада 10. априла слети у Тихи Океан, увелико се прича о томе и да ли ће следећи циљ бити истраживање Марса, на коме, барем за сада, уместо људи, површину црвене планете истражују једино роботска возила.
„Месец нам је најближа станица, сусед. Све оно што планирамо као цивилизација за неке будуће мисије, прво треба да буде тестирано у земљиној орбити, а потом на површини Месеца. Прво ће то бити кроз стварање неких база на површини Месеца, а тек онда би то био корак ка Марсу,“ прича Хасен.
Досадашње искуство, показало је да је баш због огромних изазова долазило до померања рокова када је у питању истраживање свемира, па да се то може десити и сада. Научна заједница ипак сматра да треба подржати овај темпо развоја и нада се да ће НАСА ускоро и широј јавности открити тајне месеца, до сад познате само њима. У међувремену, трка за дубље истраживање Космоса и даље траје.
Извор: РТВ