Председник Савезе економиста Србије Александар Влаховић изјавио је на званичном отварању 33. Копаоник бизнис форума, да све пројекције ММФ треба узети са резервом због тренутне ситуације на Блиском истоку, као и да је наш досадашњи модел раста дао важне резултате у стабилизацији економије и покретању инвестиционог циклуса и да се сада треба фокусирати на продуктивност и конкурентност привреде у међународним оквирима.
Влаховић је истакао да се овогодишњи форум одржава у континуирано сложеној геополитичкој и геоекономској ситуацији.
Истакао је да се у таквом окружењу индустријска политика намеће као алат којим државе покушавају да убрзају раст продуктивности, повећају извоз и отпорност привреде, да обезбеде енергетску и технолошку сигурност и да усмере инвестиције ка секторима са вишом додатом вредношћу.
„За Србију је ово кључна тема. Наш досадашњи модел раста дао је важне резултате у стабилизацији економије, у покретању инвестиционог циклуса, значајном смањењу стопе незапослености. Међутим, временом су се исцрпели екстензивни извори раста, па је стога неопходно фокусирање на продуктивност и конкурентност привреде у међународним оквирима“, рекао је Влаховић говорећи о кључним догађајима између два КБФ.
Влаховић је навео да напредне економије расту по стопи од 1,5 одсто, док економије у развоју расту по стопи од четири процента, уз изражене структурне проблеме и континуирано успоравање активности у Кини.
Он је навео да се Немачка и даље суочава са слабијом спољном тражњом и директним и индиректним ефектима фрагментације.
Додаје да ЕУ ради на убрзању декарбонизације, подршци зеленим технологијама и јачању дигиталне инфраструктуре.
„За Србију и за Западни Балкан то значи да приступ европском тржишту и добављачким ланцима све више зависи од стандарда квалитета, енергетске ефикасности и способности да се уклопи у нове ланце вредности“, рекао је Влаховић.
Према проценама Светске банке, како додаје, економски раст региона износиће око 3,2 одсто односно до 3,5 одсто у 2026.
„Индустријска политика на Западном Балкану мора да пређе са субвенционисања нискоквалификованих радних места на развој институционалних капацитета, инфраструктуре, енергетске транзиције, образовања, иновације и добављачких ланаца. Раст српске привреде у 2025. години је износио око два одсто и био је двоструко нижи у поређењу са остварењем у 2024. години“, рекао је Влаховић.
Он је додао да је раст остварен највећим делом захваљујући сектору улуга, док је индустрија имала незнатан допринос, а сектор грађевинарства бележио је значајан пад.
„Очекује се да би раст у 2026. години могао да се убрза у распону од три до четири одсто. Инфлација се током 2025. године до последњег квартала кретала у распону од четири до пет одсто. У последњем кварталу она је стабилизована и налази се у циљном коридору Народне банке Србије“, рекао је Влаховић и додао да је НБС током читаве прошле године оправдано одржавала рестриктиван, али стабилан курс монетарне политике.
Истиче да су девизне резерве остале на изузетно високом нивоу и вреде око 30 милијарди евра.
„Од другог квартала прошле године приметно је повећање задуживања државе код пословних банака. Јавни дуг се одржава испод 50 одсто БДП-а“, казао је председник Савеза економиста Србије.
Влаховић подсећа да је Србија у 2024. по први пут добила кредитни инвестициони рејтинг што нашој земљи омогућава повољније задуживање на међународном тржишту.
„Друштвена клима током 2025. године била је обележена повећаном политичком поларизацијом, учесталим протестима, нестабилношћу и растућим тензијама. Тржиште рада је остало релативно стабилно, уз стопу незапослености од око девет одсто, дакле, приближавамо се оној просечној стопи незапослености која данас постоји у централно-источној Европи и коју можемо рећи да је нормална стопа незапослености“, нагласио је Влаховић.
Он је истакао да ће економски изгледи Србије и даље зависити од геополитичких ризика, укључујући стање у енергетском сектору по питању НИС-а.
„Србија је мала, средње развијена економија са доминантно традиционалном привредом. Упркос великим капиталним и иностраним приватним улагањима, структура привреде се у протеклих 10 година није значајно променила и с тим у вези то је заправо и одговор на питање зашто конвергенција ка ЕУ не иде бржим темпом“, оценио је Влаховић.
Према његовим речима, наш досадашњи модел развоја обезбедио је привредни раст, међутим он је био недовољан за сустизање земаља централне и источне Европе.
„Упркос бржем расту у појединим годинама ми и даље остајемо на нивоу од 60 одсто просечног БДП-а пер цапита у односу на земље централне и источне Европе“, рекао је Влаховић.
Он је указао да постоји проблем што нема јасних стратешких планова у сегменту јавних инвестиција, а, како је рекао, ни транспарентне методологије избора пројеката која је заснована на мерљивим ефектима на продуктивност, извоз и регионални развој.
„Пре осам година је било сасвим очигледно да се мора развијати друмска инфраструктура и железнички правци, међутим данас нам је потребан јасан дугорочни инвестициони план који ће обухватити инвестиције у комуналну инфраструктуру, енергетику и развој дигиталне мреже, образовања, иновационе инфраструктуре“, навео је Влаховић.
Када су у питању стране директне инвестиције, Влаховић каже да су оне имале велику улогу у макростабилизацији наше земља.
„На протеклом форуму упозорили смо, не без разлога, да је максимално достигнути износ страних директних инвестиција са постојећом структуром тешко одржив. Наша радна снага је у међувремену постала ценовно неконкурентна и то се може видети и у овој свакодневној миграцији“, указао је Влаховић.
Извршни потпредседник задужен за развој пословања Мастерцард Сервицес у Европи Матео Пиколо навео је да је ово 11 година како је компанија партнер КБФ и истакао да вештачка интелигенција утиче и на сектор плаћања.
„Плаћања постају персонализованија, предиктивнија, али и интероперабилна. Интероперабилност је појам који ћете данас чути више пута јер је изузетно важан. Постављање одговарајуће инфраструктуре, изградња нових стандарда и рад на интероперабилности су кључни. Ако бисмо све сажели у једну реченицу, могли бисмо рећи: улазимо у свет у којем трговина може бити аутоматизована, али поверење мора бити изграђено“, рекао је Пиколо.
Копаоник бизнис форум, који се назива и Српски Давос, најважнији је пословни догађај у земљи и региону, а ове године се одржава 33. пут, од 1. до 4. марта у хотелу Гранд на Копаонику.
Током четири дана форума биће одржано 35 панела, три пленарне сесије и шест специјалних догађаја, а уз учешће више од 1.500 представника пословне заједнице, академског сектора, државних институција и међународних организација, међу којима је око 210 панелиста.
Организатор КБФ-а је Савез економиста Србије.
Медијски покровитељи Копаоник бизнис форум је агенција и телевизија Танјуг.
Србија у јуну домаћин 21. Светског конгреса економиста
Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић најавио је данас, на отварању 33. Копаоник бизнис форуму, да ће Србија у јуну ове године бити домаћин 21. Светског конгреса економиста и истакао да ће то бити први пут да се најзанчајнији догађај у економској струци организује у региону централне и источне Европе.
„Очекујемо долазак више од 1.000 најзначајнијих економиста, научника из читавог света, а међу њима и неколико добитника Нобелове награде из економије. После више од 20 година, овај најзначајнији светски догађај у нашој струци враћа се у Европу, а први пут ће бити организован у региону централне и источне Европе“, рекао је Влаховић.
За Савез економиста Србије ово је, како каже, велико признање за досадашњи рад.
„Морам да истакнем да смо добили огромну финансијску подршку од Владе Србије, која ће бити покровитељ конгреса, као и од великог броја комерцијалних спонзора. Истичем да ће генерални спонзори бити наше две највеће домаће приватне компаније, Делта Холдинг и АИК банка. Свим спонзорима, а посебно Влади Србије, са овом приликом искрено захваљујем“, рекао је Влаховић.
Међународна економска асоцијација (ИЕА) сваке треће године организује Светски конгрес економиста.
Савез економиста Србије је од 2013. године пуноправни члан ИЕА и уједно једини представник Србије у овој организацији.
Претходни Светски конгрес ИЕА одржан је 2023. у Медељину, у Колумбији.
Извор: Танјуг
