Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић изјавио је данас на Копаонику, где је почео 33. Копаоник бизнис форум, да је индустријска политика алат који се у последње време све више користи код развијенијих земаља, али и земаља које имају малу и отворену економију као што је Србија и поручио да је важно да се сада изабере модел привредног раста који подстиче већу продуктивност и конкурентност.
Влаховић је рекао за Танјуг да је питање индустријске политике директно повезано са питањем изабраног модела раста и развоја.
Он је подсетио да је главна тема 33. Копаоник бизнис форуму „Индустријска политика у функцији дугорочног привредног раста Србије“ и истакао да је Србија до сада раст и развој базирала на капиталним инвестицијама, као и на страним директним инвестицијама.
„Међутим, околности су биле битно другачије пре десет година. Имали смо велики број незапослених, имали смо јефтину радну снагу и основни циљ таквог пословног модела раста је био да се смањи стопа незапослености и да се подигне инфраструктура која је била неопходна да би се стекли додатни услови за привлачење инвестиција пре свега страних, али и домаћих, рекао је Влаховић.
Он истиче да је данас стопа запослености мања од девет одсто и да су послови на изградњи друмске и дигиталне инфраструктуре завршени, те да се онда поставља питање да ли се мерама индустријске политике фискална средства могу преусмерити ка секторима који имају вишу додату вредност и секторима који припадају у категорији вишег технолошког напретка.
„То је оно што данас Србији недостаје, не би ли се подстакао раст продуктивности и конкурентности. Ако погледате наш раст у последњих неколико година, његови главни генератори раста су били приватна потрошња и капиталне инвестиције. Извоз није доприносио расту, а то додатно сведочи да ми имамо слабо конкурентну привреду и са друге стране, оно што је неспорна чињеница, имамо веома низак раст продуктивности“, истиче председник Савеза економиста Србије.
Влаховић каже да је због тога у фокусу 33. КБФ-а тема индустријских политика и да су све теме на Форуму повезане са индустријом.
„Теме које се односе на фискалну и монетарну политику, макроекономску позицију Србије и Западног Балкана. Затим, теме које се тичу примене вештачке интелигенције у пословној трансформацији и теме које се односе на бржи пут ка Европској унији. Тема образовања је директно повезана са индустријском политиком, каже он.
На Форуму ће се, додаје, говорити и о осталим темама попут енергетске транзиције и безбедности, инфраструктурног повезивања, банкарства, декарбонизацији, глобално загрејавање и место Западног Балкана и Србије у климатским променама.
„Бавићемо се и сребрном економијом, генерацијом З, генерацијом Алфа као архитектама света вештачке интелигенције и наравно традиционално заступљена тема јесте реформа здравственог система у Србији. Први пут отварамо тему културе као покретача привредног развоја“, истиче Влаховић.
На Копаоник бизнис форуму говориће се и о геополитици, будући да се, како каже Влаховић, поликриза у последњих неколико година додатно усложњава и проблематизује отварањем нових кризних жаришта.
„То и те како има утицај на све економије, посебно на Европу, а то је јако лоша вест за нас, будући да смо ми нераскидиво повезани са Европом, јер више од две трећине спољнотрговинског промета обављамо са Европском унијом и највећи део инвестиција долази из ЕУ. Ако тамо нема добре коњуктуре, не можемо очекивати ту спољну тражњу која ће заправо убрзати наш домаћи раст. И онда морамо се окренути ка властитим ресурсима и управо ка индустријској политици о којој говоримо на овом форуму, закључио је Влаховић.
Ратновски: Очекујемо убрзање привредног раста Србије у 2026. и 2027.
Стални представник Међународног монетарног фонда (ММФ) у Србији Лев Ратновски оценио је данас, на Копаоник бизнис форуму, да је привредни раст Србије од два одсто у 2025. последица унутрашњих и спољних неизвесности и истакао да се очекује убрзање раста у овој и наредној години и то кроз јавне инвестиције и приходе од туризма током Експа, а уз претпоставку стабилизације по питању Нафтне индустрије Србије.
„Стране директне инвестиције (СДИ) су у 2025. преполовљене у односу на 2024. годину. Очекујемо њихов делимични опоравак у наредном периоду“, рекао је Ратновски на панелу Економија Србије у фокусу: Трендови, ризици и могућности.
Он је истакао да ће девизне резерве Србије, према тренутним пројекцијама, остати стабилне.
„Низак јавни дуг и контролисани дефицит додатно су ојачани током последње деценије и то представља значајно достигнуће власти. Пореска управа Србије убрзава запошљавање и уводи дигитална решења, што представља добар напредак“, рекао је Ратновски.
Академик и бивши председник Фискалног савета Србије Павле Петровић каже да држава треба да створи простор за развој приватног сектора и да свој привредни раст заснива на развоју домаћег предузетништва.
„Уназад пет година, више од 40 одсто укупних инвестиција долазило је од државе ако томе додамо и стране директне инвестиције које спонзорише држава, то је онда две трећине свих инвестиција. С друге стране, домаћи приватни сектор инвестира испод петине и то не само да инвестира испод петине, него се и тај удео у последњих шест, седам година уопште не мења, чак благо и опада“, указао је Петровић.
Копаоник бизнис форум, који се назива и Српски Давос, најважнији је пословни догађај у земљи и региону, а ове године се одржава 33. пут, од 1. до 4. марта у хотелу Гранд на Копаонику.
Током четири дана форума биће одржано 35 панела, три пленарне сесије и шест специјалних догађаја, а уз учешће више од 1.500 представника пословне заједнице, академског сектора, државних институција и међународних организација, међу којима је око 210 панелиста.
Организатор КБФ-а је Савез економиста Србије, партнер је компанија Мастеркард, а НЛБ Комерцијална банка генерални спонзор.
Медијски покровитељи Копаоник бизнис форум је агенција и телевизија Танјуг.
AI пролази кроз један од најбржих инвестиционих циклуса икада, промене неминовне
Вештачка интелигенција пролази кроз један од најбржих инвестиционих циклуса које смо до сада имали и без разумевања AI неће бити могућа трансформација привреда која је већ веома брза и незаустављива, поручено је данас на Копаоник бизнис форуму на панелу „Балон вештачке интелигенције: ризици и користи различитих стратегија“.
„Вештачка интелигенција сада пролази кроз један од најбржих инвестиционих циклуса које смо ми имали. Не само вештачка интелигенција него генерално, један од најбржих инвестиционих циклуса које смо имали у економији у свету се дешава сада са AI. И капитал се јако пуно слива у АИ, валуације расту, сви причају о GPU (Graphics Processing Unit – мотор који омогућава рад модерних АИ модела) као стратешком ресурсу, а државе граде националне АИ инфраструктуре“, рекла је извршна директорка за стратегију и дигитал у Телекому Србија Натали Делић.
Она је напоменула да се отвара дискусија да ли AI представља дубинску трансформацију економије, а не само неки инвестициони балон и шта би било корисно за Србију и како стратешки да примени AI.
Делићева је рекла да је концентрацију ГПУ капацитета односно AI инфраструктуре на светском нивоу централизована, пошто је концентрисана код код неколико глобалних играча.
Генерална директорка Иницијатива „Дигитална Србија“ Тања Кузман је рекла да је све концентрисана код „седам магичних“, као и да се први пут у историји економије дешава оно што је сада случај са креирањем нових вредности на тржишту.
„У њих убрајамо ове највеће компаније на светском нивоу, које држе у ствари највеће дата центре, највећу инфраструктуру и генерално све оно што је везано за ГПУ-ове. Дакле, у то наравно имамо NVIDIA, имамо Microsoft, имамо Apple и остале. И нешто што се тренутно дешава јесте управо та централизација у неколико земаља на глобалном нивоу. И то је непрестано да се дешава“, истакла је она.
Кузман је нагласила да по први пут у историји економије имамо ситуацију у којој компаније које су настале пре само годину дана су креирале платформе на основу којих су у тих годину дана дана настале неке друге компаније.
„И шта се заправо десило, ако узмемо рецимо пример јуникорна Ловабле који је креирао платформу за vibe coding, и шта се десило, дакле у тих годину дана они су достигли огромну евалуацију, не само да су порасли на глобалном нивоу, него на основу њиховог алата смо онда добили стотине и стотине нових иновативних бизниса на глобалном нивоу. И ти бизниси су настали на глобалном нивоу у року од шест месеци од момента када је неко кренуо да vibe кодује, односно да креира свој производ на Ловабле, и они су успели да га избаце на тржиште и да рецимо продају свој стартап за 80 милиона, у једном случају, у другом 350 милиона и то је нешто што показује у ствари убрзање креирања нових модалитета и нових начина на који у ствари креирамо вредност на тржишту на глобалном нивоу“, навела је Кузман.
Председник Извршног одбора Yettel Bank Александар Богдановић је рекао да је прилично уверен да ће моћи сутра АИ да води банку уместо уместо људи у класичним банкама.
Како је рекао, клијент ће моћи да каже AI агенту у банци како да му организује и води финансије.
„Моћи ће да му каже – слушај, кад ми дође рачун за струју, ако је преко 8.000 динара, молим те, пошаљи мејл у мом стилу и тамо питај ове из ЕПС-а, а ако је испод 8.000 динара, онда молим те, плати и распореди ми остатак новца до краја месеца тако да ми остане 5.000 динара, немам појма, за кафану, рецимо. И то све можете да кажете агенту или да га програмирате да он то одрађује сам. Да ли такво банкарство можемо да замислимо? Апсолутно са овом технологијом. Мислим да то сад није питање, да ли може, него је више питање времена“, рекао је Богдановић.
Соса: Очекује се убрзање раста у Србији, које ће повући раст и ЗБ на 3,2% у 2026.
Регионални стални представник ММФ-а за Западни Балкан Себестиан Соса изјавио је данас, на почетку 33. Копаоник бизнис форума, да ММФ очекује убрзање привредног раста у Србији које ће утицати и на повећање раста за цео ЗБ у просеку на око 3,2 одсто ове године.
„Изгледи нису ни добри ни сјајни, али ни лоши када је реч о економском расту. Дакле, након извесног успоравања раста прошле године, очекујемо убрзање раста ове године, делимично због убрзања које очекујемо овде у Србији. У просеку очекујемо раст од око 3,2 одсто“, рекао је Соса у уводном панелу „Економски изгледи Западног Балкана: Перспективе раста у условима неизвесности“, којим је почео 33. КБФ.
Соса је рекао да и даље у ММФ виде домаћу тражњу као главног покретача раста на ЗБ.
„Вероватно уз нешто умеренији допринос приватне потрошње, јер реалне плате некако падају са веома високе стопе раста коју смо имали претходних година, а такође су подржане инвестицијама, посебно у неким земљама због неких великих инфраструктурних пројеката јавних инвестиција. Што се тиче инфлације, и даље видимо релативно повишену главну инфлацију у неким земљама. На пример, у Северној Македонији, Црној Гори и БиХ. А посебно видимо да је инфлација услуга прилично ‘лепљива’, а базна инфлација такође остаје повишена. А то делимично одражава раст реалних плата који смо раније поменули“, рекао је Соса.
Истакао је да је повећан дефицита текућег рачуна у целом региону ЗБ.
„У неким земљама је то прилично значајно, рекао бих, и очекујемо да ће ове године у неким земљама остати повишено. Основни сценарио за краткорочни период јесте да је регион окружен значајним ризиком, који углавном долази са спољног фронта. И овде бих само поменуо, наравно, веома високу неизвесност везану за потенцијални ризик који долази из геополитике. Видимо геофрагментацију, економску фрагментацију, а такође и трговинске политике повезане са неизвесношћу. Дакле, што се тиче средњорочних изгледа, очекујемо да ће раст конвергирати потенцијалном расту на средњи рок, који је и даље ограничен неким значајним структурним празнинама у региону“, казао је Соса.
Поручио је да дефинитивно један од кључних политичких изазова остаје спровођење амбициозне агенде структурних реформи која може, како је рекао, да откључа продуктивност и потенцијал раста региона.
На Копаонику је данас почео 33. Копаоник бизнис форуму са централном темом „Индустријска политика у функцији дугорочног привредног раста Србије“.
Током четири дана форума биће одржано 35 панела, три пленарне сесије и шест специјалних догађаја, а уз учешће више од 1.500 представника пословне заједнице, академског сектора, државних институција и међународних организација, међу којима је око 210 панелиста. Међу истакнутим гостима очекује учешће премијера Србије Ђура Мацута, министра финансија Синише Малог, гувернерке НБС Јоргованке Табаковић и страних стручњака међу којима су Сангит Пол Чаудари и Дејвид Репштајн.
Извор: Танјуг
