Оштећења на магистралном путу Северна Митровица – Јариње тренутно се санирају хладном масом због ниских температура, а како објашњавају стручњаци, овакав начин рада може бити само привремено решење, док не отопли и температуре не порасту.
Након што су недавно грађани и стручњаци упозорили да је тај магистрални пут у катастрофалном стању, и то већ годинама, на деоници од Лепосавића ка Јарињу започели су радови на санацији оштећених делова коловоза.
Службеник за инфраструктуру општине Лепосавић Александар Милетић недавно је за Косово онлајн рекао да одржавање тог пута, као и правца Дрен – Бело Брдо, спада у надлежност Министарства инфраструктуре у Приштини и да локална самоуправа нема информације о фирми која је добила тендер за радове.
Асфалт који се оштети и скида са магистралног пута раније се користио за посипање локалних путева, а такође се може применити и за банкине, посипањем и ваљањем.
Миљко Игњатовић, шеф грађевинске оперативне службе у пензији из Сочанице, објаснио је за Косово онлајн како се ударне рупе обрађују у овом периоду.
„Ударне рупе се сада третирају хладном масом, која је за привремено коришћење док температура не достигне макар 15 до 20 степени. Тек када порасте температура, рупа се чисти, издува се и намаже битуменом, а тек после тога се прекрије асфалтом“, каже Игњатовић.
Указује да је важно утврдити да ли је оштећен само горњи слој или носиви слој асфалта.
„Ако је само горњи слој оштећен, он је обично дебљине четири до пет центиметара. Ако је оштећен и носиви слој, онда се скида и газећи слој, рупа се пуни агрегатом и потребно је да недељу дана возила преко ње прелазе, да би се тампон слегао, а касније може да се асфалтира. Видим да то не раде сада, само по површини секу горњи слој, а доле да ли је оштећено или није, не проверавају“, примећује Игњатовић.
Напомиње и да је због непрописно постављене сигнализације санација пута ризична за учеснике у саобраћају.
„Учесници саобраћаја су врло забринути због оваквог начина рада. Требало би да стоји табла са обавештењем – ‘Радови’ на одговарајућој удаљености, јер када падне киша вода прекрива рупу и долази до оштећења возила и људи, а после нико не може да наплати штету. У ствари, требали би од извођача радова да наплате, међутим процедура је велика и ретко ко успе“, додао је Игњатовић.
Игњатовић објашњава и обавезе инвеститора и надзора.
„Инвеститор је дужан да обезбеди надзор органа, а поред тога извођач је дужан да обезбеди надзор органа који контролише дебљину, чистоћу и припрему ударне рупе за асфалтирање. Мора добро да се издува, да се очисти, ако је влажно да се исуши добро, а тек после тога да се намаже и прекрије асфалтом. Мада сам малопре рекао да данас јесте, али ових дана је температура ниска и дозвољава се само хладна маса, док сада раде како стигну“, каже Игњатовић.
Понавља да процедура постављања новог слоја асфалта зависи од оштећења. „Ако је само горњи слој оштећен, он је дебљине четири, пет центиметара. Ако се види да је и доњи, носиви слој оштећен, онда мора да се скине све до тампона. Доњи слој може да буде и до 12 центиметара дебљине. Ако је и доњи слој оштећен, скида се, рупа се затрпа тампоном и пусти се недељу дана, јер не могу ивице добро да се уваљају. Зато је боље да се напуни тампоном и ту возила пролазе недељу дана, тампон се слегне и касније се асфалтира“, појашњава Игњатовић.
На питање колико траје санација, Игњатовић одговара да је кратког века, ако се лоше уради, док правилно саниран пут може да потраје и до пет година. „Ако се уради санација лоше, кратког је века. Вода продире по тим шупљинама, када није добро набијен, продре унутра и брзо долази до поновног отварања рупа, већ после месец дана. Ако се уради квалитетно и са хладном масом, може дуго да траје. Ми смо радили и са хладном масом, када се уради квалитетно, може да траје и до пет година“, напомиње Игњатовић.
Јефтиније је, каже, урадити санацију по стандардима. „Дуже траје, а овако се крпи сваке године. Јефтиније је урадити правилно, јер овако се само замаже и после месец дана поново се отвори рупа“, истиче Игњатовић.
Извор: Косово онлајн
