Начелник Војномедицинске академије (ВМА), која сутра обележава 182. годишњицу рада, Ненад Перишић, изјавио је данас да Клиника за ортопедску хирургију и трауматологију свакодневно ради на томе да листе чекања за уградњу ендопротеза кука и колена буду што мање и што краће.
Перишић је истакао да је ВМА 2008. године потписала уговор са Републичким фондом за здравствено осигурање, чиме је интегрисана у здравствени систем Србије.
„У овом тренутку воде се разговори са Министарством здравља како изнаћи начин да се проблем листа чекања најефикасније реши. Годинама се на ВМА упоредо оперишу пацијенти са војних и цивилних листа чекања за уградњу колена и кукова. На листи чекања имамо војне и цивилне осигуранике. Напомињем да су нам у лечењу свих ортопедских пацијената приоритетни осигураници Фонда за социјално осигурање војних осигураника, с обзиром на то да је ВМА једина војноздравствена установа терцијарног нивоа здравствене заштите. Свакако дежурство средом је наша обавеза, јер тиме дајемо допринос Ургентном центру и Клиничком центру Србије, који су иначе под свакодневним притиском што се тиче ургентних лечења и операција“, рекао је Перишић за „Политику“.
Он је додао да лекари ВМА процењују стање сваког пацијента који је на листама чекања, и на основу медицинских скорова и стања пацијента одређују термине операције.
Нагласио је да ВМА настоји да очува кадар јер, како је рекао, зграда болнице може да буде реновирана, може да се набави најсавременија опрема, али је приоритет стручан и задовољан кадар. Појаснио је да због тога Министарство одбране спроводи активно и планску кадровску политику кроз стипендирање ученика средњих медицинских школа, чиме се обезбеђују континуирани прилив медицинског особља и сигуран посао на ВМА.
„Недостатак медицинског особља је велики проблем у друштву. Уз програм стипендирања ученика и студената здравствених струка у организацији Министарства одбране, ми се у ВМА трудимо да константно унапређујемо услове рада и професионалног развоја како бисмо мотивисали постојећи кадар и одржали статус једне од најпоузданијих здравствених установа на Балкану“, рекао је Перишић.
Додао је да ће ускоро бити објављен јавни конкурс за пријем свих профила медицинске струке за све војноздравствене установе, као и пратећих служби, чиме ће се, како је навео, осигурати континуитет у подмлађивању кадра и унапређењу система.
Када је реч о унапређењу енергетске ефикасности на објекту ВМА, Перишић је истакао да је пројекат „Енергетска ефикасност у јавним зградама и обновљиви извори енергије у сектору даљинског грејања Озелењавање јавног сектора – Рехабилитација болнице ВМА“ започет 2018. године. „Интензивиран је рад на пројекту од прошлог лета уз огромно ангажовање свих надлежних, а нарочито министра одбране. У децембру 2025. године, на иницијативу министра одбране, на ВМА је одржан састанак са амбасадорком Немачке Анке Конрад, представницима Министарства рударства и енергетике и најодговорнијим лицима у систему одбране на тему интензивирања реализације пројекта“, објаснио је Перишић.
Наводи да се пројекат изводи у сарадњи са Министарством рударства и енергетике, као и да је подељен у три фазе.
„Планирано је да се прва фаза реализује до краја 2029. године. Израђени су тактичко-технички захтеви за све три фазе пројекта и формирана је радна група на нивоу нашег министарства. Вредност целокупног пројекта је 211 милиона евра, а само прва фаза износи 55 милиона евра, од чега је пет милиона бесповратних средстава. На сајту Министарства рударства и енергетике објављено је обавештење о расписивању тендера за заинтересоване извођаче радова са фазама реализације пројекта“, навео је.
Перишић је рекао да је ВМА почела са радом у садашњој болничкој згради 1. јануара 1981. и да је тада била једна од најмодернијих и највећих болница у Европи. „Како је од тада прошло 45 година, те с обзиром на развој нових технологија, било је неопходно да се започне са реконструкцијом зграде ВМА. Циљ пројекта је уштеда енергије, искоришћавање обновљивих извора и очување и заштита животне средине. План је да ВМА за све време реализације пројекта ниједног тренутка не стане са својом примарном делатношћу, а то је пружање здравствених услуга свим пацијентима“, истакао је он.
Према његовим речима, тешко је поредити тренутно стање ВМА са најсавременијим објектима такве врсте у Немачкој. „Готово је сигурно да ВМА троши много више струје и других енергената, због чега је менаџменту ВМА и Министарству одбране изузетно стало да се што пре започне реконструкција наше установе. Очекујемо да се потрошња електричне енергије, воде и гаса смањи до 35 одсто, а емисија угљен-диоксида и до 37 одсто. С обзиром на то да ВМА има око 180.000 квадратних метара корисног простора, просечна месечна потрошња електричне енергије је као у насељу од 20.000 становника“, објаснио је Перишић.
Он је рекао да ће током ове године уз помоћ Министарства одбране на ВМА бити инсталиране расхладне куле са расхладним машинама чиме ће, како је истакао, значајно бити побољшан систем вентилације у том објекту.
„У сарадњи са Управом за инфраструктуру Министарства одбране очекујемо реконструкцију свих лифтова у ВМА, као и завршетак уређења простора за смештај опреме за израду стерилних раствора у Служби за фармацеутску делатност, припрему темеља за нови резервоар за течни кисеоник много већег капацитета од постојећег, као и модернизацију система за припрему и производњу воде специјалног квалитета“, нагласио је Перишић.
Истакао је да је та установа при самом врху технолошке опремљености ако се упореди са другим медицинским центрима у земљи и региону. „На ВМА постоји Комисија за процену приоритетних набавки медицинских уређаја која води рачуна да уз стручну мултидисциплинарну анализу под једним кровом процени све што је неопходно за што боље лечење војних и цивилних осигураника“, рекао је Перишић.
Извор: Танјуг
