Скупштински Одбор за европске интеграције прихватио је на данашњој седници Предлог закона о успостављању и функционисању система за управљање кохезионом политиком који је поднела Влада Србије.
Образлажући предложени закон, који је влада поднела 6. фебруара ове године, помоћник министра за европске интеграције Бранко Будимир рекао је да је предложени акт резултат свеобухватног процеса који је подразумевао не само консултације унутар владе, већ и са организацијама цивилног друштва, Националним конвентом, Сталном конференцијом градова и општина и регионалних развојних агенција.
Навео је да је текст закона прослеђен и Европској комисији која је након анализе известила о својим ставовима, који су уважени, и истакао да предложени закон рефлектује правни оквир ЕУ.
Појаснио је да ће фондови бити доступни по приступању ЕУ, али да је, да би били доступни, неопходно да се успостави адекватан систем и да буде прихваћен од стране ЕК.
“Искуство других држава које су прошле кроз тај процес показује да ЕК пре него што затвори поглавља, дубински анализира систем, сагледава слабости тог система и тражи да се систем усаврши да осигура несметано провођење програма уз пуну заштиту финансијских интереса ЕУ.
Он је казао да је у том контексту предложено доношење оваквог закона који је, како је навео, по свом садржају општији будући да се правни оквир ЕУ у овој области мења периодично.
Навео је да је последњи правни оквир који уређује питање кохезионе политике донет средином 2021. године, а да се нови може очекивати крајем 2027. или почетком 2028. године.
“Дијалог који смо имали са ЕК је био усмерен на ниво детаља и њихова сугестија је била да избегнемо дефинисање свих детаља и да подзаконским актима регулишемо питање односа између различитих тела“, рекао је Будимир.
Додао је да је кључни део закона поглавље у ком су дефинисане надлежности и улога управљачког органа, посредничког органа и ревизорског органа у складу са релевантним уредбама ЕУ.
“Будући да се може очекивати да ће Србија имати већи број оперативних програма којим се дефинишу приоритети и који се финансирају из фондова ЕУ, потребно је да постоји координациони орган како би се осигурала комплементарност и избегло преклапање или дупло финансирање“, рекао је Будимир.
Указао је да закон, сходно правилима ЕУ, предвиђа и дељено управљање што значи да део послова обавља ЕК, а део држава чланица, која је финансијски одговорна за спровођење одговарајућих процеса.
“Сходно правилима о дељеном управљању, ЕК ће спровести анализу система који ће одобрити расподелу средстава сходно достављеним програмима“, објаснио је Будимир.
Током расправе о предложеном закону, посланик Зелено-левог фронта Роберт Козма изнео је тврдњу да је закон одавно припремљен и да је могао да буде усвојен у претходном сазиву скупштине, али да је власт одлучила да га “извуче из фиоке“ пошто је, како је рекао, процес европских интеграција закочен након усвајања правосудних закона.
Посланица СНС Александра Томић је рекла да закон није раније донет јер је на снази постојећи закон који подразумева кохезиону политику која је дефинисана Планом 2021-2027.
“ЕУ је тражила од министарства да децидно не дефинише све детаље јер спремају нови финансијски оквир за период 2028- 2034. година за који, како су сами рекли, још увек немају искристалисане све детаље“, рекла је Томић.
Када је реч о контроли управљања финансијским средствима ЕУ, о чему је посланик Србија Центра (СРЦЕ) Слободан
Цвејић изнео примедбе да у контролним телима нема невладиног сектора и да је раније било кршења правила и корупције у коришћењу средстава ЕУ, Томић је казала да ће они који дају новац и да га контролишу и да је зато ЕУ предложила да Европска служба за сузбијање превара (ОЛАФ) буде једна од најзначајнијих организација која ће контролисати средства.
“Без обзира да ли ми то радили на овај или онај начин који ви овде предлажете, морамо да контролишемо, јер постоји канцеларија за управљање средствима Европске уније, која врши ревизију пројеката“, рекла је Томић.
Одговарајући на наводе опозиције о односу према пољопривредницима, Томић је рекла да држава сада има највећи буџет кад је у питању пољопривреда и да је 118 милијарди издвојено за субвенције и навела да је захтеви пољопривредника о забрани увоза немогуће испунити.
“То значи да угасимо слободно тржиште што је супротно интересима ЕУ, да би дошли до тога да се сви фондови ЕУ преусмере на цивилни сектор. Та политика једноставно не може да донесе ништа добро ниједном грађанину Србије, па ни онима који подржавају овакву политику опозиције“, рекла је Томић.
Посланик Јединствене Србије Живота Стачевић је рекао да се предложеним законом усклађује правна регулатива са регулативом ЕУ, а да су европске интеграције успорене када се одустало од начела стандарди испред политике и када је, како је навео, превладала чиста политика.
“Слажем се да овај закон неће убрзати европске интеграције, јер је питање политике тренутно испред стандарда. Јасно је да, када бисмо увели санкције Русији и признали независност наше јужне покрајине, Србија већ сутра била у породици европских народа“, рекао је Старчевић.
Додао је да се у ЕУ не улази блокирањем улица, факултета и узурпирањем појединих државних институција у чему је, како је рекао, опозиција активно учествовала.
“Не улази се у ЕУ манипулисањем студентима, ученицима и децом у вртићима, у чему су актвно учествовали. Не улази се наративима, лажима, дехуманизацијом, неприхватањем другачијег мишљења, наративом слободе лажи под маском слободе медија, не улази се у ЕУ насиљем, претњама убиству председнику државе и његове породице, укључујући и малолетну децу“, рекао је Старчевић.
Посланица Дубравка Филиповски је истакла да се предлогом закона Србија припрема за коришћење европских фондова, а да представници опозиције траже да се ти фондови ускрате грађанима и да се дају њима на управљање.
“У овом предлогу закона препознајем стално и континуирано улагање у развој капацитета људи који треба да буду спремни и обучени да користе фондове, односно новац из ЕУ“, рекла је Филиповски.
Извор: Танјуг
