Професор Велимир Лукић изјавио је да су САД већ постале директна алтернатива руском гасу у развијенијим земљама ЕУ, док источни део Уније и даље делимично зависи од руског енергента. Према Лукићу, приметан је заокрет у енергетској стратегији, при чему геополитички фактори надјачавају ценовне.
У Вашингтону, САД су са 12 земаља Европе, међу којима је и Србија, поитписале сагласност да ће радити на унапређењу отпорности тржишта природног гаса и обезбеђивању сигурног снабдевања природним гасом у Источној и Централној Европи. Министарка Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је да је изјава потписана у оквиру Трансатлантског самита о гасној безбедности.
Професор Економског факултета Велимир Лукић рекао је за РТС да је трансатлантска енергетска сарадња иницијатива под покровитељством Министарства енергетике САД, усмерена на повезивање енергетских система земаља Источне и Централне Европе.
„И наша земља се налази на том току“, навео је Лукић.
Циљ ове иницијативе и овог партнерста је, како је навео, стварање нове инфраструктурне мреже и нове гасне маршруте на источним капијама Европске уније, уз веће ослањање на амерички течни природни гас.
Осврћући се на јужни гасни коридор, професор Лукић каже да је то „нова мапа гасовода у Европи“. „Ово партнерство промовише заправо једно повезивање свих гасовода, рекли бисмо, од Балтика до Црног мора“, наводи.
Према његовим речима, један правац иде од Азербејџана, преко Грчке, ка централној и источној Европи, док је други потенцијални коридор повезан са Хрватском и могућом конекцијом преко Босне и Херцеговине ка Србији. Подсећа да у Босну и Херцеговину гас тренутно стиже из Србије и да је реч о руском гасу који долази преко севера БиХ.
Када је реч о америчком течном природном гасу (ЛНГ), Лукић истиче да су у последње четири године видљиве значајне промене. „Видимо да амерички течни гас у све већим количинама долази у Европу“, наглашава он, додајући да се инфраструктура прилагођава, али и да се граде нови терминали који омогућавају складиштење и даљу дистрибуцију.
„Огромна улагања су извршена у такозване морске или бродске терминале које омогућавају складиштење некопнено управо америчког течног гаса и можемо да видимо да нове иницијативе за повезивање гасовода широм Европе долазе до њихове пролиферације и један део тога вероватно неће заобићи ни нашу земљу“, наводи Лукић.
На питање могу ли Сједињене Америчке Државе постати водећи снабдевач Европе, Лукић каже да су се већ позиционирале као директна алтернатива руском гасу у развијенијим земљама ЕУ, док источни део Уније и даље у одређеној мери зависи од руског енергента. Ипак, приметан је заокрет, а 2026. година се помиње као могућа прекретница у већој преоријентацији.
Говорећи о улози гаса у енергетској транзицији, професор истиче да се све више говори о гасним електранама и малим нуклеарним реакторима. „Гасне електране су значајно мање штетне по околину и екологију него што је то случај са термоелектранама“, каже Лукић и додаје да је њихов карбонски отисак знатно мањи, док је емисија штетних материја готово неутрална.
Ипак, ризици у снабдевању и нафтом и гасом остају. „Ризици су геополитичке природе пре свега“, упозорава Лукић, указујући на санкције, оштећења инфраструктуре и политичке тензије које могу додатно закомпликовати енергетске токове.
На питање да ли Европа излази из зависности од руског гаса и улази у зависност од америчких енергената, Лукић оцењује да су геополитички фактори тренутно надјачали ценовне. „Амерички течни гас није толико ценовно конкурентан да може да избаци руски гас. Али је питање да ли ће руски гас, због тога што је сада течни амерички гас присутан, подићи своју цену“, наводи Лукић.
Економску рачуницу описује као једноставну. „Економска рачуница је прилично проста. Кад радите са течним гасом, ви имате процесе које немате код обичног гасовода“, указује.
Подсећа да су неопходни процеси хлађења, транспорта и поновног загревања, што повећава цену. Према његовим речима, тај гас се увек продаје са одређеном премијом, која укључује и геополитичке ризике.
„Земље које су спремне да плате за гас од 20 до 40 одсто већу цену могу одржати тај модел, док ће друге можда поново дати предност руском гасу“, наводи Лукић.
Говорећи о тренутним кретањима на тржишту, Лукић указује на високу нестабилност. „Волатилитет је такав да тренутно због онога што се дешава у Ирану и због потенцијалних проблема у испоруци нафте, односно светском снабдевању нафте, нафта долази до скока цене“, каже он.
Када је реч о гасу, додаје да иницијативе за преоријентацију снабдевања и ограниченије количине руског гаса такође утичу на раст цена.
„Неизвесно стоји да ли ће доћи до војне интервенције или неће доћи до војне интервенције. Када је у питању гас, видимо једну снажну иницијативу од стране САД у Европи да се изврши преоријентација, односно дезоријентација са руског гаса на нове изворе. Све то утиче на повећање цене гаса, јер сасвим сигурно је ако руски гас не може у оним количинама у којима је дотицао раније у Европу да буде пласиран, може у мањој, да ће онда те мање имати већу цену“, закључио је Лукић.
Извор: РТС
