Нико у овом тренутку не може поуздано да каже да ли ће се Американци повући са територије Kосова и из снага KФОР-а, поручује уредник емисије „Дозволите…“ Горан Јанићевић и истиче да је ова најава ближе реалности него раније.
Администрација Доналда Трампа тражи од европских савезника да се смањи број војника НАТО-а на Косову и да се мисија KФОР-а приведе крају, јавља познати бриселски портал Политико, позивајући се на своја незванична сазнања.
Трампова намера, према изворима Политика, изазвала је велику забринутост у европским престоницама. Наводно, жеља Трампа је да се Алијанса повуче из некадашњих ратних зона, међу којима је и Ирак, и да се убудуће бави националном безбедношћу својих чланица, односно њиховом одбраном и одвраћањем непријатеља.
У последњих 20 година ово је већ шести пут да се говори о гашењу Бондстила. Ипак, најновије најаве о могућем повлачењу америчких војника и постепеном смањењу мисије КФОР-а овога пута су ближе реалности него раније, оцењује Јанићевић.
„Ова најава дефинитивно јесте ближа стварности, али нико у овом тренутку не може поуздано да каже да ли ће се Американци повући са територије Kосова и Метохије и из снага KФОР-а или ће можда остати још коју годину или док та мисија буде званично трајала“, наводи Јанићевић.
Подсећа да су САД већ започеле процес смањивања војног присуства у Европи, наводећи пример повлачења америчке јединице из Румуније која није добила замену.
„Чињеница је да Американци желе да што је могуће већи број људства и технике извуку са Старог континента и пребаце или у континентални део САД или у индо-пацифички регион“, истиче Јанићевић.
Према његовим речима, нагло повлачење америчких снага са Косова није реално, пре свега због сложене командне структуре у оквиру КФОР-а. Подсећа да се на месту начелника штаба КФОР-а налази амерички официр у чину контраадмирала Максимилијан Kларк, док је командант регионалне команде Исток, чије се седиште налази у бази Бондстил, пуковник Џонатан Лојд.
„Тако да нагло извлачење тих људи и технике и овог командног састава просто није могуће, нарушило би командну структуру. Посебно због чињенице да су Американци официра са чином контраадмирала, то је еквивалент генералу са две звездице или по нашем генерал-мајор, ставили на место начелника штаба“, наглашава Јанићевић.
Додаје да САД немају највећи контингент у КФОР-у, већ да ту улогу има Италија, са више од 900 војника, као и да последњих година кључну улогу у мисији имају Италија, Мађарска и Турска.
Америчко учешће, како каже, већ дуже време се углавном ослања на јединице Националне гарде, као и да су то резервисти.
Говорећи о значају КФОР-а за безбедност Срба на Косову, Јанићевић оцењује да је његово присуство важан фактор одвраћања. „Тренутно присуство значи да није могућа никаква већа акција власти из Приштине која би угрозила безбедност Срба на Kосову и Метохији и њихов опстанак“, каже Јанићевић.
Подсећа да је КФОР „трeћа линија одговора“, после приштинских институција и мисије Еулекса, као и да има кључне надлежности које произилазе из Резолуције 1244 Савета безбедности УН и Војно-техничког споразума из Кумановa, укључујући контролу ваздушног простора.
Командант KФОР-а, навео је пример, издаје одобрење за летење беспилотне летелице „бајрактар“.
„Командант KФОР-а има ту надлежност, јер је KФОР на основу Резолуције 1244 и Војно-техничког споразума из Kуманова задужен за контролу ваздушног простора над нашом јужном покрајином“, објашњава Јанићевић.
Сматра да би евентуално повлачење КФОР-а оставило безбедносни вакуум и наглашава да је мисија до сада служила као тампон зона.
„Оно што јесте чињеница јесте да KФОР у овом тренутку служи као нека врста тампон снага, да просто они држе неку војно-стратешку тампон зону да не дође до директног сукоба безбедносних снага Србије и власти у Приштини“, каже Јанићевић, додајући да мандат КФОР-а није временски ограничен.
Осврћући се на оцену команданта КФОР-а да је безбедносна ситуација на Косову „мирна, али крхка“, Јанићевић наводи да са стране Београда нема агресивних активности и да постоји редовна комуникација Војске Србије и КФОР-а. „Снаге KФОР-а доста релаксирано посматрају ситуацију и због тога имамо бројне инциденте“, додаје Јанићевић.
Када је реч о могућности да европске земље саме наставе мисију КФОР-а без САД, Јанићевић истиче да је то изводљиво. „Американци немају највећи контингент и главну улогу у оперативном смислу имају војске Италије, Мађарске и Турске“, каже Јанићевић, подсећајући да у КФОР-у учествују припадници 33 државе.
Говорећи о значају базе Бондстил, Јанићевић оцењује да она већ годинама нема стратешку улогу за Сједињене Америчке Државе. „Американци овај део Европе посматрају као сигурну позадину“, наводи Јанићевић и додаје да је за Вашингтон много важнија база у Румунији, у близини Црног мора, због близине Русије.
Осврћући се на идеју такозване „треће верзије НАТО-а“, Јанићевић истиче да је реч о дугорочном процесу.
„НАТО 3.0 се не може остварити преко ноћи оно што Американци замишљају“, каже Јанићевић и додаје да је циљ САД да европске земље преузму већу одговорност за безбедност континента, док би се Америка фокусирала на глобални утицај.
„Европа се држи Европе и чува Русију, Русија је заузета Украјином, док Американци желе глобални домашај како би спречили Кину. То је суштина свега овога“, закључује Јанићевић.
Извор: РТС
