Минхенска безбедносна конференција отворена је у главном граду немачке покрајине Баварске, а председавајући Конференцијом Волфганг Ишингер изјавио је да је трансатлантском партнерству потребна јака Европа, што ће се постићи само ако су европске нације уједињене, још више него у прошлости.
Он је на отварању скупа рекао да ће неке од тема, о којима ће се расправљати на конференцији бити глобални аспекти безбедности, о вештачка интелигенција (АИ), будућност АИ, сајбер простор, климатске променама, енергија и ланци снабдевања, глобално здравље, људска права и другим питањима која, истакао је, досежу далеко изван евроатлантског простора.
„Никада пре у више од 60 година ове конференције није било толико истовремених фундаменталних изазова и крвавих ратова у Европи, широм Европе и широм света. Трансатлантски односи се налазе на прекретници. За Минхенску безбедносну конференцију, чија је окосница била трансатлантски однос, ово представља невиђени изазов. У овој ситуацији, веома сам задовољан што снажне трансатлантске везе и даље постоје с обе стране Атлантика“, рекао је Ишингер.
Поручио је да овоо није време за ублажавање речи или околишање, већ да мора да се пронађе помоћ у организацији конструктивног трансатлантског ресетовања.
Због тога, рекао је, упутиће пар питања.
„Прво, питање упућено је чланицама Европске уније. Које конкретне кораке предлажете или сте спремни да предузмете осим држања говора како бисте помогли у стварању Европске уније која ће бити угледнији међународни актер и способнија да брани нашу слободу, наше вредности и наше границе“, питао је Ишингер.
Друго питање, додао је, упућено је сталним чланицама Савета безбедности Уједињених нација и односи се на то да ли су свесни својих обавеза према Члану 6 Уговора о неширењу нуклеарног оружја.
„Ако јесте, који су тачно ваши конкретни планови да избегнете озбиљну конфронтацију са светом који нема нуклеарно оружје на предстојећој конференцији о прегледу НПТ-а у априлу у Уједињеним нацијама“, рекао је он.
Треће, питање упућено је делегацији САД, додао је Ишингер.
„Да ли администрација Доналда Трампа заиста верује да јој требају савезници и партнери? И ако јесте, надамо се да је то оно чему се надамо, да ли је Вашингтон заиста спреман да се према савезницима односи као према партнерима“, рекао је он.
Последње питање поставио је кинеској делегацији.
„Ако Кина жели даље да развија и унапређује своје односе са Европом, у којој мери ће Кина заправо бити спремна да уложи у то да Русија оконча своју агресију и повуче се из Украјине“, упитао је он.
62. Минхенска безбедносна конференција (МСЦ), окупља више од 1.000 учесника из више од 115 земаља, укључујући 60 шефова држава и влада, 100 министара спољних послова, и представнике великих међународних организација, међу којима су шефови ЕУ, НАТО-а, АСЕАН-а, ОЕБС-а, Светске банке, Светске трговинске организације и бројних агенција УН.
Међу учесницима је и председник Србије Александар Вучић, који је стигао је у Минхен, а са њим у делегацији је и министар спољних послова Марко Ђурић.
Том приликом, Вучић ће одржати низ билатералних сусрета са светским и европским званичницима, међу којима су министар спољних послова Кине Ванг Ји, председник Европског савета Антонио Кошта и европска комесарка за проширење и суседску политику ЕУ Марта Кос.
Вучић ће се састати и са делегацијом сенатора САД на челу са сенаторком Џин Шахин.
На скупу се, између осталих очекују, председник Украјине Володимир Зеленски, француски председник Емануел Макрон, кинески министар спољних послова Ванг Ји, данска премијерка Мете Фредериксен и немачки канцелар Фридрих Мерц.
Такође, учешће је потврдио и државни секретар САД Марко Рубио који ће предводити велику америчку делегацију коју чини висе од 50 чланова америчког Конгреса, као и гувернери Мичигена и Калифорније.
Више од две трећине свих европских шефова држава и влада потврдило је учешће, што истиче централну улогу конференције у обликовању европског стратешког дијалога.
Уочи одласка у Минхен, председник Вучић је најавио да ће тамо разговарати са бројним европским и светским званичницима, као и са представницима великог броја компанија.
„Ово у Минхену ће да буде занимљиво, јер ћемо моћи да чујемо и Американце, и Кинезе, и Фридриха Мерца, и Емануела Макрона, да се видимо са многима од њих, и са Ванг Јијем ћу да се видим, и са Антонијом Коштом“, рекао је Вучић.
Додао је да ће се видети и са комесарком за проширење Европске уније Мартом Кос и са многим другима.
На питање шта очекује од овогодишње Минхенске конференције и шта ће бити главне поруке, Вучић оцењује да ће та конференција још јасније приказати поделе између Европе и САД у односу на показане на недавно одржаном Светском економском форуму у Давосу.
„Верујем да ће бити још јаснији ров између Европе и Сједињених Америчких Држава, без обзира што ће сви да се заклињу у носталгичне оцене које су нам неопходне и у будућности о братству Америке и Европе. Суштински мислим да ће тај ров да буде и дубљи, и шири, и већи него што је био у Давосу, а све остало ће да буде онако успут“, казао је Вучић.
Минхенска безбедносна конференција предвођена председником Волфгангом Ишингером у наредна три дана постаје место где ће стотине доносилаца одлука и лидера јавног мњења из различитих региона света разговарати о изазовима безбедносне политике.
Минхенска безбедносна конференција годинама представља једну од кључних платформи за размену ставова о глобалној безбедности, али овогодишњи скуп одвија се у сенци видљивих пукотина у трансатлантским односима.
Са дугогодишњим савезима доведеним у питање, међународним поретком заснованим на правилима која нестају и повећава нестабилност и ескалира сукобе широм света, овогодишња Минхенска конференција о безбедности одржава се на фундаменталној прекретници.
Теме које ће се обрађивати на МСЦ 2026 укључиваће европску безбедност и одбрану, будућност трансатлантских односа, ревитализацију мултилатерализма, супротстављене визије глобалног поретка, регионалне сукобе и безбедносне импликације технолошког напретка.
Изостанак америчког председника и потпредседника, према оцени дела европских званичника, могао би да смањи тензије у реторици, али не и да отклони дубље стратешке недоумице које оптерећују односе са Вашингтоном.
Овогодишња, 62. Минхенска безбедносна конференција која почиње данас траје до 15. фебруара, а мере безбедности су максимално појачане и ангажовано је 5.000 полицајаца који ће обезбеђивати скуп, укључујући појачања из суседних земаља.
Како је најављено, током догађаја, ваздушни простор изнад Минхена биће затворен за све летелице, укључујући дронове.
Извор: Танјуг