Директор Клинике за кардиохирургију Универзитетског клиничког центра Србије Светозар Путник изјавио је да је важно да грађани разумеју да је трансплантација стандардна медицинска процедура која директно спасава животе. У овом тренутку на трансплантацију срца чека између 40 и 50 пацијената.
Од почетка године, у најтежем тренутку, када су се животи њихових најмилијих гасили, три породице су рекле важно – ДА. Захваљујући њиховој одлуци спасено је и продужено 16 живота. Урађене су две трансплантације срца, пресађене су две јетре, шесторо пацијената је добило нови бубрег, а урађено је и шест трансплантација рожњача.
Професор Путник рекао је за РТС да иако је број интервенција и даље мањи него што је потребно, почетак године улива опрезни оптимизам.
„Када знамо да је у неким претходним годинама број трансплантација био апсолутно недовољан, ове две интервенције у јануару дају нам право да се надамо да ће најугроженији болесници добити шансу за адекватно лечење“, истакао је Путник.
Једна од две трансплантације срца урађена је код изузетно тешког и комплексног пацијента старог 62 године, о коме се лекари УКЦС брину већ више од осам година. Пацијенту је раније уграђена механичка пумпа, односно вештачко срце, као привремено решење до трансплантације.
Последњих месец дана његово стање се нагло погоршало услед тешких поремећаја срчаног ритма, а трансплантација је обављена у практично последњем тренутку.
„Његов постоперативни ток је и даље продужен, компликован и неизвесан. И после недељу дана то је непрекидна борба великог тима људи за његов живот“, нагласио је Путник.
Други пацијент, стар 50 година, после трансплантације је у добром општем стању, а опоравак протиче очекиваним током.
Програм трансплантације срца у Универзитетском клиничком центру Србије траје више од десет година, а медицински тим је у сталној приправности. „То је огроман систем у коме хирурзи јесу видљиви део, али иза сваке трансплантације стоји велики број људи – медицинске сестре, техничари, перфузери, анестезиолози, инструментарке, као и тимови у јединицама интензивног лечења“, објаснио је професор Путник.
Једна од трансплантација изведена је захваљујући донору из Ниша, а експлантациони тим је уз полицијску пратњу транспортовао срце до Београда.
„Од тренутка када се констатује мождана смрт до тренутка када срце закуца у телу примаоца не сме да прође више од четири сата. То је непрекидна трка са временом“, рекао је Путник, уз напомену да се очекује и увођење хеликоптерског транспорта као додатна сигурност.
Иако здравствени систем и тимови за трансплантацију функционишу, без сагласности породица трансплантације нису могуће. Од почетка године, поред три позитивне одлуке, било је и пет случајева у којима су породице одбиле донацију органа.
„Ово је једина медицинска процедура која захтева сагласност целог друштва. Зато је важно да грађани разумеју да је трансплантација стандардна медицинска процедура која директно спасава животе“, поручио је.
У овом тренутку, у Универзитетском клиничком центру Србије на трансплантацију срца чека између 40 и 50 пацијената. Реч је о особама различитог животног доба, са различитим узроцима терминалне срчане слабости.
„То могу бити кариомиопатије непознатог узрока, последице инфаркта, болести срчаних залистака или дуготрајна обољења код млађих људи код којих су све друге могућности лечења исцрпљене“, објаснио је Путник.
Поред трансплантација срца, у Универзитетском клиничком центру Србије интензивно се ради и на увођењу трансплантације плућа. Клиника за грудну хирургију, у сарадњи са кардиохирурзима, припрема се за ове сложене интервенције.
Лекари су прошли едукације у престижном центру АКХ клинике у Бечу, а сарадња са иностраним колегама је у току.
„Реч је о мултидисциплинарној области медицине и уз заједничке напоре очекујемо да и трансплантација плућа ускоро постане реалност у нашој земљи“, закључио је професор Путник.
Извор: РТС
