У Мостару је данас служен помен и положено цвеће на гроб Алексе Шантића поводом 102 године од смрти песника.
Помен су на православном гробљу Бјелушине организовали Српска православна црквена општина мостарска, мостарски Градски одбор Српског просветног и културног друштва „Просвјета“ и Српско певачко и културно-уметничко друштво „Гусле“, преноси Срна.
Старешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару јереј Душко Којић поручио је да је важно сећати се Шантића, који је знао да град не чине зграде и улице, него људи.
„Трудио се својом поезијом да дође до сваког срца и да свако срце учини топлијим и дао нам најбољи пример како се може свим срцем волети своје, а не мрзети оно што је туђе и другачије“, рекао је Којић.
Он је додао да се новим нараштајима у Мостару покушава пренети иста порука.
Председница мостарске „Просвјете“ Сања Бјелица Шаговновић рекла је да мостарска национална друштва кроз своје деловање покушавају да очувају сећање на Шантића и врате га граду.
„Чувајући Шантића, ми заправо чувамо сећање на целу једну епоху и сјајне људе и генерације које су били носиоци културне и националне мисли у Мостару. Шантић је био не само велики песник, већ и носилац културне и националне мисли и носилац духа толеранције и уједнинитељ“, рекла је она.
Како каже, Шантића је волео цели град и о томе најбоље говори његова сахрана, на коју је дошло више људи него што је живело у Мостару.
„Шантић је умро 2. фебруара 1924. године и његова сахрана и данас се препричава, јер је била највећа икада у Мостару. Хроничари тог времена кажу да је тада у Мостару живело око 11.000 људи, а да је Шантића испратило око 13.000 људи. Неки су пешачили и по 40 и 50 километара да испрате Шантића“, навела је она.
Председник Српског певачког и културно-уметничког друштва „Гусле“ Радислав Тубић рекао је да се човек не мери по ономе колико узме, него колико остави.
„Шантић је нама оставио много. Оставио нам је то да не гледамо ко је какве вере него да гледамо ко је какав човек. ‘Гусле’, заједно са ‘Просвјетом’ и СПЦ труде се да живи Шатићев дух и да сећањем на њега доведемо Мостар и Херцеговину у неко време које је било, сигурно квалитетније“, каже Тубић.
Алекса Шантић рођен је 27. маја 1868. године у Мостару, где је провео највећи део свог живота.
Највећа дела стварао је крајем 19. и почетком 20. века.
Аутор је антологијских песама „Остајте овдје“, „Емина“, „Вече на шкољу“, „Не веруј“, „Претпразничко вече“, а његов песнички опус чини више од 700 песама.
Извор: Танјуг
