Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић најавио је да ће држава ове године променити аграрну политику, тако да ће пољопривредници који буду више улагали у производњу добијати и више подстицаја од државе, као и да ће ове године држава први пут тражити правдање подстицаја рачунима.
„Нема више уравниловке, него онај ко буде више улагао, тај ће више добијати од државе. Ми ћемо прву рату за ратарску производњу, за биљну производњу, исплатити свима једнако. Друга рата, пред јесен, ће ићи следећа. Прво ћемо увести, да по први пут сви који имају ливаде и пашњаке, да добију одређену количину новаца, под условом да имају једно условно грло. Грло стоке морају да имају, преживара“, рекао је Гламочић за Танјуг.
Код биљне производње, додаје он, неће бити иста висина подстицаја за оне који гаје кукуруз, него ће добити више они који се баве повртарством, воћарством, цвећарством, додајући да ће подстицаји зависити и од висине улагања ствари као што су систем за наводњавање, противградне мреже, системе против мраза…
Гламочић је навео да ће држава ове године по први пут тражити правдање подстицаја рачунима. „Нама се дешавало да масовно средства из пољопривреде, које ми исплатимо, а нису мала, ради се о преко 100 милијарди, заврше у неким другим делатностима. Паре које вам држава да, морате уложити у пољопривреду“, истакао је.
Подсетио је да пољопривреда добија више од 62 одсто укупних државних подстицаја, као и да добија дупло више него што доприноси БДП-у, додајући да држава иде ка томе да потпуни прехрамбени суверенитет и самодовољност. „Недостаје нам самодовољност, можда двадесетак посто, када је у питању свињско месо. Све друго смо самодовољни“, рекао је Гламочић.
Говорећи о исплати подстицаја пољопривредницима, Гламочић је оценио да им је предвидљивост јако важна и да пољопривредницима често важније када ће стићи новац, него колико ће стићи. Навео је да је исплаћена премија за млеко за трећи квартал прошле године и да је већ расписан јавни позив за четврти квартал, додајући да ће новац бити исплаћиван одмах по уредбама.
Упитан о ситуацији у пољопривреди, навео је да су тренутно највећи проблеми у свињарству и млекарству, али је додао и да је прошле године повећан број приплодних крмача за 11.000, у односу на 2024. годину.
„Повећали смо количину укупног фонда свиња за 10 одсто. Смањили смо увоз прасади за два и по пута. Ми смо у 2024. години увезли 490.000 прасади, прошле године само 190.000 прасади“, рекао је Гламочић.
Говорећи о афричкој свињској куги, он је подсетио да зараза углавном долази од дивљих свиња, тако што се пренесе преко одеће људи док иду у лов или по дрва, па је саветовао да се одећа стално мења, да се редовно дезинфикују чизме.
Када је реч о млекарству, навео је да је у односу на 2024. годину, прошле године повећана количина млека у Србији за 10 одсто. „2025. године смо извезли више од 13.000 тона, неких 28 одсто, него што смо увезли млека. Ми смо земља извозница. Првенствено извозимо у земље CEFTA и у земље ЕУ као што је Бугарска“, рекао је Гламочић.
Извор: Танјуг
