Повратак војног рока у Србији је известан, једино још није прецизно утврђен почетак обуке. Уредник емисије „Дозволите“ Горан Јанићевић сматра да је 75 дана трајања обуке „кнап“ време за стицање основних вештина, али и да ће највећи изазов бити прилагођавање нових генерација војничком режиму.
Србија се спрема за повратак обавезног војног рока и улази у циклус највећих улагања у одбрану у новијој историји. Већ од септембра или октобра почиње евидентирање војних обвезника, док би први регрути у касарне могли у децембру ове или у марту наредне године.
За потребе војног рока буџетом је опредељено око 86,5 милиона евра у наредне три године, док укупна издвајања за систем одбране и безбедности достижу око 2,65 одсто БДП-а, при чему више од половине новца одлази на инвестиције, поручио је председник Србије.
Уредник емисије Дозволите Горан Јанићевић каже да је повратак војног рока известан, иако још није прецизно утврђен термин почетка.
Немачка између добровољног и обавезног војног рока
Влада у Берлину је летос усвојила закон о регуртацији. Дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић каже да добровољни војни рок траје од тренутка када је обавезни војни рок укинут. Новина је да ће сви млади пролазити здравствене прегледе као део регрутације, као и да ће се упознати са предностима служења, са циљем да се повећа број припадника Бундесвера.
Ипак, истиче да је одзив и даље недовољан, због чега се власти у Немачкој озбиљно припремају закон о враћању обавезног војног рока, али је то осетљива политичка тема.
Према тренутним плановима, војни рок би у Немачкој трајао шест месеци.
„Имамо померање враћања обавезног војног рока, сада је то крај ове или почетак наредне године“, додаје Јанићевић.
Подсећа да су реконструкције и реновирања објеката у појединим касарнама почела још 2024. године, док су током 2025. интензивирани радови на смештајним капацитетима за регруте.
Истиче да се паралелно ради и на набавци наоружања и војне опреме, будући да Србија више од 15 година нема редовно служење војног рока, а број војника на добровољном служењу знатно је мањи од броја регрута који се сада очекује.
Како наводи, значајна пажња посвећена је и припреми старешинског кадра – кадети завршних година Војне академије већ неколико година учествују у обуци млађих, стичући неопходну праксу за рад са будућим војницима.
„Најмлађи потпоручници су они који ће изводити обуку и бити у непосредном контакту са војницима који долазе на обуку, јер осим војне обуке имамо и тај лични, људски однос решавања бројних проблема и то старије старешине знају да ту имате и личних проблема и љубавних што је нормално код младих људи и одвојеност од куће и чињеница да се налазите у једном затвореном систему где је кретање просто ограничено“, поручује Јанићевић.
Законски оквир и први изазови
Јанићевић објашњава да је за почетак неопходно усвојити акте који ће дефинисати трајање војног рока, као и права и обавезе војника.
„Имамо законску регулативу која регулише позивање младих људи у војску и то је само први корак. Потребно је све то применити у пракси“, наводи Јанићевић.
Подсећа да војни рок није укинут, већ замрзнут, што значи да ће државним органима бити потребно време да се поново уиграју у пракси, од војних одсека до самог пријема регрута у касарне.
Посебно наглашава да ће први контингенти војника бити кључни, јер ће њихови утисци у великој мери утицати на однос јавности према повратку војног рока.
Истиче и да се у јавности често говори о смештајним условима, али да се у касарнама најмање времена проводи у спаваоницама, а највише на терену и полигону.
Генерацијски изазов и психофизички напор
Према речима Јанићевића, највећи изазов биће прилагођавање нових генерација војничком режиму.
Оцењује да млади људи данас нису навикнути на ограничења, одсуство мобилних телефона и друштвених мрежа, као ни на вишечасовну физичку и техничку обуку.
Наводи да је војна обука специфичан психофизички напор који подразумева дуготрајна понављања радњи, попут руковања оружјем, кретања у борбеним условима и поштовања строгих безбедносних процедура, што одудара од зоне комфора у којој данас живимо.
Како каже, управо ту улога старешина постаје кључна, јер млади данас имају знатно слабији однос према ауторитету и потребно је да се дисциплина и поштовање изграде кроз знање и лични пример.
„Сама чињеница да виде војног старешину, неког водника, заставника или потпоручника, то младим људима не значи ништа, јер немају однос према ауторитетима. Данас је такво време просто и онда тај старешина мора својим знањем и односом према тим младим људима да се наметне, да их убеди зашто је важно да поштују мере безбедности приликом обуке“, додаје Јанићевић.
Да ли је 75 дана довољно
Говорећи о трајању војног рока од 75 дана, Јанићевић оцењује да је реч о основном виду војне обуке, као и да је то трајање обуке такорећи „кнап“. Планирано је око 60 дана обуке у касарнама и на полигонима, као и 15 дана теренске обуке.
„Оно о чему се мало говори у јавности, а то је начелник Генералштаба рекао, да ће и после војног рока војници имати обуку, јер ови војници који буду служили војни рок, они неће бити одмах професионални војници, неко конкуришу за посао и онда као и у сваком послу имају неки приправнички стаж, имају додатну обуку да би се оспособили за род или службу, али највећи број младих људи се обучава, и то је суштина овог војног рока, за подмлађивање резервног састава“, додаје Јанићевић.
Указује да ће они и у резерви имати обуку највероватније по 15 дана, где ће заједно са другим војницима и старешинама, који су део њихове резервне јединице, имати колективну обуку.
Каква је будућност одбране Европе
Говорећи о будућности европске одбране, Јанићевић оцењује да ће, упркос најавама повећања војних буџета, Европи бити потребне године да значајно увећа своје капацитете. Подсећа да се војске не могу изградити преко ноћи, јер су за то неопходни обучени кадрови, време и искуство.
Сматра да ће Европа у наредних пет до десет година и даље у великој мери зависити од САД, нарочито када је реч о одвраћању од потенцијалних претњи.
Истиче и да су готово све земље региона чланице НАТО-а и да је тај савез, пре свега, одбрамбени.
„Све земље у региону купују наоружање, раде на развоју својих војски. То је оно што је добро, јер сви ћемо за неких пет до десет година, али и за пет година сви ћемо ми овде у региону имати довољну количину наоружања да одвратимо другу страну од потенцијалног напада. Имаћемо оно што је најважније – то је ефекат одвраћања“, закључује Јанићевић.
Извор: РТС
