Размена робе између Србије и Косова у 2025. порасла је за око трећину у односу на исти период 2024. године, упркос свим ограничењима, саопштио је за Косово онлајн помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије Бојан Станић.
„Када погледате податке о размени са територијом Косова и Метохије у 2025. години, дакле од јануара до новембра, размена је порасла за око трећину у односу на исти период 2024. године. Наш пласман робе доле је порастао за 36 процената, а допрема са територије Косова и Метохије је порасла за око 10 одсто“, рекао је Станић.
Он је додао да је укупна размена у тих 11 месеци износила 375 милиона евра, од чега је Србија остварила 280 милиона евра суфицит.
„Дакле, убедљива конкуренција српске привреде на територији Косова и Метохије. Без обзира на сва та ограничења, те нецаринске баријере и то што постоји само један функционалан административни прелаз за робни транспорт, опет је дошло до значајног раста. Он би био и већи да није било тих ограничења која се и даље спроводе“, рекао је Станић и подсетио да је последња блокада робе проузроковала око 300 милиона евра губитака за компаније из Србије.
Станић оцењује да се питање протока робе мора решити, како због тога што то прописује и Цефта споразум о слободној трговини, тако и због напора Приштине да се додатно интегрише у европски економски простор.
Коментаришући капацитет прелаза Мердаре, наводи да је он тренутно искоришћен око 50 одсто.
„Његов капацитет је отприлике негде на 50 процената, јер су рађене одређене донације да се унапреди инфраструктура на том административном прелазу. И без обзира на то, и даље имамо километарске колоне на том прелазу и поред могућности да се он растерети“, каже Станић.
Указује да алтернатива постоји.
„На пример, роба из југозападне Србије могла би да иде на прелазе који су у западном делу Косова и Метохије, а сада морају да иду обилазно путевима да би дошли до Мердара. Самим тим повећава се трошак, а са друге стране, ту је и кашњење. Оно што би требало да прође у року од неколико сати, некад се чека и по цео дан, па и неколико дана. У том смислу, сигурно да се на тај начин покушава спречити оно што је неминовно, а то је да Србија значајно повећа своју позицију на тржишту Косова и Метохије“, истиче Станић.
Наводи да је након постављања скенера на прелазу Мердаре у техничком смислу очекивано да се динамика повећа, али да се „поставља питање воље“.
„Са друге стране, имате могућности да они скрате радно време персонала на тим прелазима. На пример, недељом не постоји могућност да прођете кроз тај царински третман, и практично, ко није успео да прође до суботе увече, мора чекати до понедељка, дакле више од једног дана. Опет, ако постоји одређени притисак са стране ЕУ да се повећа функционалност тог административног прелаза и да се отворе за камионски транспорт и други прелази, то би свакако повећало промет, а самим тим и отпрему робе из Србије на Косово“, објашњава Станић.
Он је изразио наду да ће у 2026. бити отворени и други прелази.
„Ми очекујемо, ми се надамо, имајући у виду да сарађујемо и са привредницима са Косова и Метохије у оквиру коморског инвестицијског форума. И заиста, то такође чини штету и за њихове компаније, имајући у виду да они из Србије набављају робу која је ценовно конкурентнија и за њих прихватљивија“, казао је Станић.
Додао је да Србија највише на Косово извози житарице, алуминијум, производе од алуминијума, разне прехрамбене производе, сточну храну…
„Дакле, то је све нешто што из Србије долази и у том ценовном смислу доприноси њиховим трошковима производње да буду нижи него када би их набављали из Албаније, Северне Македоније и неких других тржишта“, указује Станић.
Извор: Косово Онлајн
